Tatjana Vukelić

Tatjana Vukelić

Utorak, 12 Februar 2013 10:03

DUNAV I VREME TEKU

danube-02

Dunav. Danubius. Da li postoji reka u Evropi čije je ime više eskploatisano? Nikada do danas neka reka svojom pustolovnom, raskošnom prošlošću nije inspirisala toliko umetnika i graditelja da stvaraju remek-dela.
Divili su joj se pisci, putopisci, umetnici, a mnogi od njih su je opisali, opevali ili naslikali. Njeni sinonimi su od davnina poznati i kao „Rajska reka“ i „Kraljica svih reka“. Napoleon je rekao "Dunav je car među rekama". Stari istoričar Herodot govori o Dunavu kao "Najvećem među rekama", a Hesiod kao "bratu Nila", “sinu Okeana i boginje mora Tetide". O njoj su pisali i Aristotel, Ciceron, Vergilije , Herodot, Strabon, Ovidije, Plinije Stariji, Tibul ...
Svojim smirenim i dostojanstvenim tokom Dunav ujeda obale mnogih država stvarajući duhovne mostove između njih. Od Nemačke, gde mu je početak u rečicama Breg i Brigaš u čuvenom Švarcvaldu, pa do uviranja u Crnom moru, svuda je personifikovan u božanstvo. Od izvora pa do ušća objedinjuje dvadesetak jezika i sudara različite kulture, narodi i religije. Na svom putu kroz srce Evrope, on ostavlja iza sebe razne istorijske lokalitete, prelepu arhitekturu i kulturno blago.
Deo tog blaga nalazi se i kod nas, a u ovom tekstu pokušaćemo mu se što više približiti i ukazati na kulturno-istorijske slojeve, stare čak osam i po hiljada godina.
Priča koji Dunav započinje u Srbiji kreće od ravničarskih predela Vojvodine, a završava se najvećom i najlepšom rečnom klisurom u Evropi – Đerdapskom klisurom dugom 130 km. Sastoji se od četiri klisure: Golubačka, Gospođin vir, Kazan i Sipska, i tri kotline: Ljupkovska, Donjomilanovačka i Oršavska. Zbog svoje moći, ćudljivosti i neprohodnosti Đerdapska klisura poznata je i kao “Vrata Naroda” i “Gvozdena vrata”, iza kojih se oduvek krio neki nepoznat i tajanstven svet. Kroz nju su dolazili osvajači, ali i trgovci koji su sa sobom donosili ukuse i mirise dalekih kultura. Davna prošlost i izuzetna prirodna lepota- sve na jednom mestu! Kilometri prelepe obale i fascinantne klisure, tajanstveni pusti zalivi, livade, šume, stene, visoke kamene vertikale, planinski bogazi, rečice, potoci i izvori u savršenom su skladu sa istorijskim lokalitetima, prelepom arhitekturom i kulturnim blagom, ali i dinamičnim modernim gradovima.

Danube River 03
Jedan od neverovatnih graditeljskih podviga u Đerdapskoj klisuri jeste Trajanova tabla, odnosno Trajanov reljef sа natpisоm kojim je rimski imperator Nerva Trajan Augustus, pre 1900. godina označio zаvršеtаk radova na trаsirаnju оbаlskоg putа. Ovо је i najnepristupačniji deo čitаvоg Тrајаnоvоg dunаvskоg putа-Via Traiana od Beograda kroz Đerdapsku klisuru, sve do mesta gde je podigao most na Dunavu nazvan Trajanov most. Prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap, rimski put je potopljen, a da bi Trajanova tabla sa nаtpisom na latinskom jeziku bila sačuvana, odlučeno je da bude isečena i da se izdigne pedeset metara više. Nаlаzi se oko deset kilometara uzvоdnо od Tekije, između Donjeg Milanovca i Kladova, nа mеstu, gde je Dunav najuži i najdublјi u svome toku.
Tokom srednjeg veka, za vreme krstaških ratova i nakon dolaska Turaka, Dunav postaje poprište borbi, pa su se u ovim predelima gradile mnoge tvrđave. Nizvodno od Bačke ka Đerdapu postoje manje ili više očuvani ostaci utvrđenja na kojima se u ta davna vremena odvijao život. Bač, Petrovaradinska tvrđava, Beogradska tvrđava, Smederevska tvrđava, tvrđava Golubac, Ram kod Velikog Gradišta i Fetislam kod Kladova nekada su obezbeđivale plovni put i čuvale granicu između imperija, koja je vekovima išla duž Dunava a danas su kulturno-istorijski spomenici, ukrasi i turističke atrakcije Dunava. One nose sa sobom tajne različitih, minulih vremenskih perioda, svedočeći o životima civilizacija koje su nastanjivale ove prostore.

H-cycle 2443037b
Svojim veličanstvenim tokom Dunav donosi sa sobom kulture različitih vremenskih perioda. Tragovi mnogih civilizacija ukrštaju se na rečnim ušćima i dolinama, na mestima gde su tragale za mestima koja će im omogućiti slobodu okupljanja i razvijanje misli i dela.
Arheološko nalazište Lepenski Vir, unutar Đerdapske klisure, svedok je jedne od najznačajnijih praistorijskih kultura, koja je trajala u periodu između 8000. godina p.n.e. i 4500. godina p.n.e. Arheološka istraživanja izvedena u periodu 1965-1968. godine otkrila su na ovom lokalitetu tri istorijska sloja u kojima se jedan na drugome nižu ostaci osam naselja. Pronađeni ostaci kuća, predmeta, alata i skulptura svedoče o tome da su njihovi stanovnici posedovali društvenu organizaciju visokog stepena kao i visoku duhovnu i materijalnu kulturu u širokom vremenskom razdoblju od formiranja prvog naselja lovaca i skupljača hrane, do zemljoradnika i stočara u starijem neolitu. O vezi sa Dunavom najdirektnije govori umetnost, tačnije skulpture, koje svojim oblikom istovremeno podsećaju na ljude i na ribe.
Između 4500. i 3500. godine na području Beograda, na mestu današnje Vinče, na desnoj obali Dunava, 11 km nizvodno od Beograda, razvilo se veliko naselje podunavskih zemljoradnika, metropola jedne od najblistavijih kultura evropske praistorije za koju kažu da je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u svetu. Nakon iskopavanja otkriveni su ostaci osam neolitskih naselja, od kojih najstarije naselje pripada periodu srednjeg neolita i starčevačkoj kulturi. Vinčanska kultura nadaleko je zračila i dominirala. Najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčaskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji.

europe-romania-danube-river-gorges-canyon-iron-gates-national-park

Turizmu se generalno pridaje sve veći značaj, ali i očekivanja turista su sve veća, kao i njihova želja za specifičnim doživljajima, pa stoga treba što efektnije koristiti kulturno-istorijsko nasleđe kao motiv posete našoj zemlji. Osim toga, treba uvideti istinsku vrednost Dunava i zajedničkim snagama raditi na zaštiti i očuvanju ovog jedinstvenog dara prirode.  Zaplovimo avanturistički nepoznatim vodama dok nam još vreme nije isteklo.

Utorak, 04 Decembar 2012 09:24

KULTURA ZA PONETI

ZATO ŠTO NE MOŽEMO SVI BITI VENECIJA...

Često slušamo o kulturnom turizmu kao jednom posebnom obliku turizma, veoma bitnom segmentu turističke ponude, a koliko zaista znamo o njemu i koliko smo uključeni u pozicioniranje našeg grada, zemlje, na regionalnoj, svetskoj kulturnoj mapi?
Kultura sama po sebi oduvek je interesantna i intrigantna, ali treba oživeti i aktivirati njene potencijale u što većoj meri. Turizam može savršeno da posluži kao sredstvo kulturne razmene, pa tako i naše lokalne vrednosti, upravo zahvaljujući njemu, mogu postati interesantne i dostupne turistima. Na taj način naše mesto se obogaćuje kulturnim sadržajima i dobija na atraktivnosti. Nije tajna da se većina turista koji putuju na novu destinaciju koristi upravo iskustvima drugih i zbog toga raste odgovornost svih nas u kreiranju turističkog doživljaja.

Venecia2

Kao uspešan primer savršenog spoja kulture i turizma mogla bi da se izdvoji Venecija koju mnogi nazivaju gradom – muzejom i smatraju jednom od kulturnih prestonica sveta. Među njenim nadimcima izdvajaju se i “Serenisima”, “Kraljica Jadrana”, “Nevesta mora”, “Grad mostova”, “Grad vode”. Kroz vekove, divili su joj se, u njoj provodili dane i noći, opisivali je i doživljavali na sebi svojstven način mnogi umetnici i intelektualci, pesnici i filozofi i retko koga je ostavljala ravnodušnim.

Julije II je davno rekao: “Veneciju bi trebalo stvoriti, ukoliko već ne bi postojala”. Petrarka je napisao da je Venecija bogata zlatom, ali još bogatija slavom. Čarls Dikens je mislio da stvarnost Venecije prevazilazi i maštu najburnijih snova. Gete je govorio da se Venecija ne može porediti ni sa jednim drugim gradom.
Svojom muzikom su je oživeli Gabrijelini, Tartini, Galupi, Albinoni. Ovde su nastala remek-dela Tomasa Mana i Alesandra Manconija.

Venecia3

Venecija je grad romantike, pa tako legenda kaže da je čuveni “Most uzdaha” dobio ime po uzdasima zaljubljenih koji bi se na tom mestu poljubili u toku zalaska sunca. Lord Bajron popularizovao je drugačiju i nažalost istinitu priču po kojoj su mnogi zatvorenici teško uzdisali prelazeći preko ovog mosta ka zatvoru smeštenom u Duždevoj palati, videći pri tome poslednji put život na slobodi. Slavni zavodnik Đakomo Kazanova jedan je od retkih koji je uspeo da pobegne iz pomenutog zatvora. Zidove Duždeve palate, posle crkve Svetog Marka, najpoznatije građevine Venecije i danas krase platna Veroneza, Belinija, Ticijana i Tintoreta. “Most uzdaha” bio je inspiracija slikarima Gvardiju i Kanaletu, kao i Šekspiru čija se radnja "Mletačkog trgovca" odvija upravo na njemu. Nezaobilazne znamenitosti su i galerija Akademije, najveća i po mnogima najveličanstvenija zbirka umetnosti u Veneciji, zatim Muzej Korer sa Nacionalnim arheološkim muzejem, Arsenal, crkve Santa Marija dela Salute, Santa Marija Glorioza dei Frari, San Đovani e Paolo, Santa Marija dei Mirakoli, San Frančesko, San Vidal i San Roko.

Vožnjom gondolom kanalom Grande, uz prijatne zvuke arije, sklapa se mozaik od hiljadu lepih slika u našim mislima, a Venecija kroz njih večno živi i ostaje usečena dugo u sećanje. O ovakvom kulturnom divu teško je govoriti u par rečenica, a još je teže nabrojati sve lepote jer Venecija iza svojih gotičkih, renesansnih i baroknih fasada krije mnoge priče i zanimljivosti.

No, da mi pređemo Jadransko more i da ono sto smo naučili na kratkom putu kroz Veneciju primenimo ovde. Naravno, ima onih koji će reći da je poređenje sa Venecijom apsurdno i da su njene priče neponovljive, ali svako od nas ima svoje priče, a turizam jeste između ostalog i lepo prezentovana priča. Suština nije preslikavati druge, nego učiti na njihovim iskustvima, kako dobrim tako i lošim, kako bismo plasirali svoj sopstveni kulturno-turistički proizvod na što kvalitetniji način. Pre svega, ono što je neophodno jeste povećanje svesti o kulturnoj baštini. Krenimo joj u susret i otkrijmo šta nam nudi! Možda budemo i više nego iznenađeni.

Vi ste ovde: Home Blog Tatjana Vukelić
OpstinaVrsac KulturniCentarBeograda PortalKultureVojvodine StudenskiKulturniCentar SKCNis VojvodinaOnline Alifka
BelogradoCervantes InstitutFrancais MuzejSavremeneUmetnostiVojvodine PrirodnjackiMuzejBeograd Oklagija BancaIntesa Cefix
eVrsac unijastudenataopstinevrsac etno kuca dinar