Изложба ће моћи да се погледа до 22. септембра, а у дане манифестације „65. Дани бербе грожђа 2023.“ моћи ће да се погледа у следећим терминима: четвртак, 14.9 и петак, 15.9. од 9 – 14 сати; субота, 16.9. од 17 – 20 сати.
О изложби:
Зоран Тешановић (уметник)
Ова изложба је логични континуитет унутар мога већ одавно формираног и компактног опуса. Радови су разврстани (подељени) у неколико засебних целина и они су хуморна рефлексија на време у коме живимо . Суптилна сликарска логика ме је упутила ка апострофирању неких људских особина, као што су љубав, блискост, повезаност и инстикт за очување врсте, а које су све ређе или полако нестају. Стога је и наслов изложбе пажљиво одабран. Хипокористик, између осталог значи изигравати дете, то је именички облик којим се изражава осећање блискости, нежности према именованом бићу или предмету. Помислио сам да преко мотива животиња могу јасније да осветлим потребу човека да се више споразумева са природом. На овој линији тумачења и разумевања приказаних радова, могу се разумети и остале битне особине моје поетике.
Никола Шуица (Проф. Историје уметности , ФЛУ Београд)
Уметност Зорана Тешановића је већ дуже од три деценије прочишћено завештање с једне стране, традиције искошеног осматрања света, а са друге и суптилне надградње општих околности. Он је наставио да продубљује иронијске ребусе и заводљива пружања уведених реквизита. Размештено слободан и од гравитације раскинут начин представљања указао се као рецептура властито грађених друштвених игри, попут домина или шпила карти, персонификујуће хералдике налик на бајковите карактере, и ребусна и иконографска познавања. Тешановићев уметнички чин, истрајности сликарске израде, постаје доказ истраживања света испалог из правилних редоследа. Бивајући у огољеној стварности данашњице унутар превасходно екранске и поништене обезвређене визуелизације, сликар је творац поливалентних колорисања активног опажања свог умећа. Где су реалност и сновиђење покаткад у преклапању. Зоран Тешановић се појављује као сликар који, наставља ’знамените маштарије’ постајући гласник виталности маскирног света свеопштих односа.
Љубица Миљковић (историчар уметности)
Иако свему даје ироничан тон, Тешановић је озбиљан, савестан и одговоран уметник који у животу открива уметност исто као што у уметности налази живот. Моћним визуелним утиском привлачи пажњу и упућује на откривање вредности слике. Све је спојено у надстваран и надвремен ред заустављеног метафизичког тренутка у који се преточио њему подједнако важан чин дуготрајног стваралачког поступка. Суровости цивилизацијског напретка, Тешановић је супротставио наговештај добра, истине, правде и лепоте, предаха и застанка. Можда и зато мултициплира исти мотив и, најчешће, ради у серијама. Веруемо да је за њега и уметност магија која му омогућава да, као сликар из приче Маргарет Јурсенар, ускочи у чамац који је насликао и спаси се цареве, односно овоземаљске и нељудске зависти. Тешановићева вера у живот и уметност основни је квалитет живота и уметности. Зато и то што ствара има велики значај за српску и општечовечанску уметност.
О аутору:
Зоран Тешановић је рођен 1961. године у Сечњу. Студије сликарства завршио је на Факултету ликовних уметности у Београду 1988. године у класи професора Радомира Рељића. Последипломске студије на истом факултету, завршио је 1993. године. Члан је УЛУС-а од 1988. године. До сада је имао двадесет самосталних изложби у најзначајнијим галеријама у земљи. Учествовао је на великом броју групних изложби које презентују савремену ликовну сцену Србије у земљи и иностранству. Његова дела се чувају и излажу у важним музејским и приватним колекцијама. Био је представник Србије на неколико важних смотри ликовне уметности у иностранству. Добитник је више награда и признања за ликовно стваралаштво. Ради као самостални уметник.
Насловна фотографија: Зоран Тешановић
