Kulturni Centar Vršac

Tribina posvećena vršačkom umetniku Zdravku Santraču. Govore Ješa Denegri, Sava Stepanov i Živko Grozdanić.

Za kraj ovogodišnje galerijske sezone KC vam predstavlja zanimljiva vajarska ostvarenja nastala tokom održavanja kolonije "Vršački likovni susreti 2012." 

7. novembra 2012. U Kulturnom centru Vršac je otvorena međunarodna izložba „U čast umetnosti“, pod sloganom „Neverovatno – muzeji ponovo rade“. Dela potiču iz fundusa „Muzeja u senci“ kustosa Slavka Timotijevića koji je prvi put predstavljen u Muzeju savremene umetnosti u Novom Sadu 2008. godine. Na izložbi je predstavljeno preko pedeset radova trideset umetnika koji su svojim delovanjem obeležili period od ’60-tih do gotovo današnjih dana.
Na izložbi su predstavljena dela M. Abramović, Art&Language-a, Anonimnog umetnika, S. Apostolovića, N. Bračića, A. Cvetkovića, R. Damnjanovića Damnjana, B. Dimitrijevića, Ž. Grozdanića, Zdravka Santrača, Zvonimira Santrača,S. Đ. Marinkovića, R. Todosijevića, grupa Ekipa A3, grupe Dei Leči, V. Delimar, Franca B, D. Ilića, J. Knifer, M. Jeličića, D. Petrovića, M. Pavlovića, Z. Popovića, V. Radovanovića, I. Ratkovića, M. Savića, I. Šoškića, S. Travanova i Z. Di Leonea.

Autor izložbe Slavko Timotijević veoma svesno koncentruje eksponate oko čuvenog Santračevog Balkanskog Voza (sudbine), 1994. koji se po mnogim istoričarima umetnosti svrstava u veoma značajna dela yu/exyu umetnosti. Koncepcijski, čini se da je Balkanski voz na taj način centralna tačka, u ovom slučaju fotografija, na koju je moguće ubaciti sva „upakovana“ dela Od posebnog naučnog značaja (A. Cvetković), sve čuvene fotografije hepeninga grupe Ekipa A3 Crni reflektor iz 1972. ili Oranje iz 1973. u Istočnom Berlinu, zatim čarobni četvorougao Bračić/Todosijević - Dimitrijević /Trbuljak ( Dipticus Posthistoricus, Anonimni umetnik)... Slobodno je da se krećemo Sa leve na desnu stranu i Sa desne na levu stranu (R. Todosijević), ipak nećemo stići dalje od tovara Balkanskog voza (sudbine). Impresivna kompozicija Santračevog (pa i našeg) voza, očigledno poseduje moć da „diriguje“ zadatim prostorom, nemilosrdno usisavajući poletne ’60-te, burne ’70-te, zlatne ’80-te i gorke ’90-te. Na taj način dugačka ekspozcija je u mogućnosti da se protegne od sveprisutnog taloga fašističkih znakova koji se kriju iza nekih novih/starih vrednosti (уни Кредит Постoји, Z. di Leone) preko pitanja koliko ćemo biti dovoljno glupi (ne/pametni) da se „okačimo“ o već nam poznate „čiviluke-kuke“: Predmet nepoznate namene iz bronzanog doba (N. Bračić, 1982-95) do lavirinta današnjih dana (Tema za Arijadnu, A. Cvetković, 2000-2009).
Neminovno, dela koja se pojavljuju u okviru izložbe „Neverovatno – muzeji ponovo rade“ ukazuju na interakciju između umetnika sa jedne strane i društveno-ekonomsko-političkog miljea sa druge. Takav odnos, gde umetnik predstavlja i govori univerzalnim jezikom pojedinca svakako ukazuje na ni malo zahvalan položaj u kome se našao: post-socijalistička tranzicija u kome je pitanje lične egzistencije određeno kapitalističkim merilima. Naravno, tu se gomilaju sasvim opravdana pitanja (Naprava za crtanje, D. Ilić, 1980), ali odgovori se gube u efemernim spaktaklima sada već ukorenjenog balkanskog kapitalizma. Kapitalistički moćnici u obliku fino i skupo odevenih sprip-junaka mole se sami sebi (svrstavajući se u dugi red kvazi svevišnjih) sa bezbroj svevidećih očiju i jednim jedinim ustima „istine“ koja kazuju samo jednu ne/istinu (Molitva, S.Đ. Marković)
Međutim, istina je da je teško i nezahvalno samo prebacivati događaje u činjenice i od takvih činjenica praviti crno-bele/loše-dobre istorijske mozaike. Alegorija o NOB-i (Ž. Grozdanić, 2012) na najdirektniji način potvrđuje predhodnu konstataciju. U pitanju su gipsani modeli narodnih (stvarnih) heroja koji su nakon 1944. vršili zločine koji još uvek nisu rasvetljeni. Tako se za romantizovanom NOB-om još uvek, osim crne i bele ne/boje „lenjo“ vuku i ostale boje koje će, možda u neko skorije vreme, nametnuti neku novu senku koja, nadamo se, neće ostati samo u okvirima fundusa „Muzeja u senci“.
Izložba u Vršcu pokazuje da je socijalno angažovana umetnost, uz odsustvo bilo kakve estetike, i ako je ima stešnjena je karikama i presama socijalizma, a potom i kapitalizma, u stanju da prozbori, „progunđa“ o ne/mogućim i ne/verovatnim odgovorima na protekle decenije. Na nama je da ih protumačimo.

Dragičević Slađana
istoričarka umetnosti

Sinoć je u Kulturnom centru Vršac otvorena izložba Muzej u senci, u produkciji istoričara umetnosti Slavka Timotijevića. Na otvaranju, pred brojnim poštovaocima moderne umetnosti govorili, direktorka Kulturnog centra Vršac Nada Grozdanić i autor postavke Slavko Timotijević. Prema rečima autora postavke na izložbi je predstavljeno preko 50 radova 30 umetnika koji su svojimkreativnimdelovanjem obeležili umetničku scenu u protekle četiri decenije.Izložbu možete pogledati do 17.11.2012. u Galeriji KC-a. U okviru Muzeja senki izložena su dela autora poput Ilije Šoškića, Srđana Đileta Markovića, Zvonimira Santrača, Živka Grozdanića Grere, Ivana Ratkovića, Dragana Ilića, Brace Dimitrijevića i drugih značajnih predstavnika savremene likovne scene.

SHADOW MUSEUM - MUZEJ U SENCI je velki kustoski projekat istoričara umetnosti Slavka Timotijevića. U ovoj zbirci naći će se i neka, nama dobro poznata imena, poput Živka Grozdanića i Zvonimira Santrača. Još jednom se potvrđuje da vršačka umetnička scena zauzima važno mesto na srbijanskoj, ali i ex yu mapi savremenih umetničkih zbivanja.

O MUZEJU U SENCI

Muzej u senci je osnovan u vreme ne-rada, odnosno prestanka rada dva značajna beogradska muzeja (zbog izuzretno usporenih rekonstrukcija) sa namerom da se nastala praznina ispuni sadržajima nedostupnim javnosti. Prvo predstavljanje Muzeja izvedeno je u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine koji je i pored izuzetno niskog budžeta uspevao da razvije značajnu programsku aktivnost. Postavka radova iz fundusa Muzeja u senci pokazala je da postoje čitavi periodi i discipline savremene umetnost koji do sada nisu istraženi, a radovi iz tih perioda niti su u vizuri zvaničnih muzejskih kolekcija. Zato ova izložba ima dvostruki cilj: Sa jedne strane želi se pokazati građanstvu Vršca izuzetna produkcija savremenih umetnika u izložbenoj organizaciji koja se može pokazati svuda u svetu čime želimo i da ukažemo na značaj Vršca kao kulturnog središta regiona i budućeg muzeja-grada. Sa druge strane ovo je prilika da se uputi apel za osnivanje novih muzeja i otvaranje novih muzejskih prostora. Stanovišta smo da je umetnost, kultura generalno, najjeftiniji način formiranja kvalitetne zajednice a ujedno i najtrajniji oblik kvalitetne promocije i uspostavljanja trajnog mosta sa susedima. Istovremeno, umetnost, generalno kultura su osnov konstituisanja identiteta jednog grada, nacije, regiona. Inostrani umetnici u muzejskoj zbirci dokaz su otvorenosti prema svetu.

Slavko Timotijević

U petak, 21.01.2011., u 18h, u bioskopu Kulturnog centra Vršac, biće održano veče posvećeno Zdravku Santraču. Uz projekciju slajdova radova Zdravka Santrača, o njegovom životu i delu govoriće likovni kritičari Jerko Denegri i Sava Stepanov, kao i umetnik Živko Grozdanić Gera.