Tokom poslednjih 50 godina, od otkrća hiljadu godina starog Vikinškog puta na stanici u Njufaundlendu-arheolozi i istoričari amateri su češljali istočne obale Severne Amerike u potrazi za tragovima Vikinških posetilaca.

Ta duga, jalova potraga, bila je prošarana bizarnim tvrdnjama i neprijatnošću neuspeha. Međutim, na konferenciji u Kanadi ranije ovog meseca, arheolog Patriša Saterlend najavila je nove dokaze koji snažno ukazuju na otkrića druge vikinške ispostave ikada otkrivene u Americi.

Kopajući ruševine vekovima stare zgrade na Bafin Island (MAP), daleko iznad Arktičkog kruga, ekipa koju predvodi Sutherland, vanredni profesor arheologije na Memorijalnom Univerzitetu u Njufaundlendu i istraživač na Univerzitetu u Aberdinu u Škotskoj, našala je neka vrlo zanimljiva tocila. Žlebovi nastali na sečivu oštrenjem alata nose tragove legura bakra, kao i bronze za koju se zna da je bila poznata Vikinškim metalcima ali nepoznata među domaćim stanovništvom Arktika.

Uzevši u obzir ranija otkrića, Saterlend je novim saznanjima dodatno ojačala slučaj Vikinškog kampa na ostrvu Bafin. "Dok je njen iskaz ranije bio ubedljiv, mislim da je sada ubedljivo ubedljiv", rekao je Džejms Tuck, profesor emeritus arheologije, takođe u Memorijalnom univerzitetu.

Arheolozima je dugo poznato da su Vikinški pomorci otplovili za Novi svet oko 1000.ad. Popularana Islandska saga govori o ekploitu Leif Eriksonu, Vikingškom poglavici sa Grenlanda, koji je plovio na zapad da traži svoju sreću. Prema sagi Erikson se zaustavio dovoljno dugo na ostrvu Bafin da obiđe obale pod nazivom Helluland, stara nordijska reč za "zemlju kamenih ploča"- pred odlazak na jug mesto je nazvao Vinland.

1960. dva norveška istraživača, Helge Ingstad i Anne Stajn Ingstad, otkrili su iskopane Vikinškog baznog logora na L'Anse auk Meadovs (mapa) na severnom špicu Nevfoundlanda-prve potvrđene Vikinške ispostave u Americi. Između 989. i 1020, kamp imao tri sale, kao i niz koliba za tkanje, kovačnice i radionice za brodske popravke...

NACIONALNA GEOGRAFIJA