Kada se kaže Pirot uvek se prvo pomisli na ćilim.Tokom vekova, bila je to najvažnija zanatsko industrijska grana. Lepota, visok kvalitet izrade i materijala, posebnost razboja na kome se tka, čine pirotski ćilim jedinstvenim. Imati ga u kući predstavljalo je i vid sigurnosti, stabilnu vrednost koja se kao porodično blago prenosila s generacije na generaciju. Bitan preduslov za razvoj ćilimarstva je razvoj stočarstva kao privredne grane, dovoljna količina vune kao sirovine i grad kao trgovački centar. Pirotsko ćilimarstvo je prošlo kroz nekoliko faza razvoja: prva je doba njegovog formiranja u 16. veku kada su se radile jednostavne i neobojene prostirke: crge i šarenice. Druga faza obuhvata 17.i 18. vek. U ovom periodu ćilimarstvo je znatno usavršeno, tkalo se na vertikalnom razboju poznatom kao „pirotski razboj". U trećoj fazi,19. vek, pirotski ćilim je dostigao najviše tehničke i estetske vrednosti bogatstvom ornamenata, boja i motiva. U četvrtoj fazi to je značilo potpuno ovladanu tehniku proizvodnje, visoko kvalitetnu izradu, savršenu kompoziciju ćilima i jasno izdifirincirana četiri dela: ćenar spoljni, ploča, ćenar unutrašnji i polje. Po nazivu šara u polju naziv je celog ćilima. Sve do kraja 19. veka ćilimi su bojeni prirodnim (biljnim) bojama a potom veštačkim (industrijskim) jer su pružale više nijansi jedne boje. Tkanje pirotskog ćilima jednako je i ravno. Velike je gustine što je njegova bitna karakteristika. Ima dve jednake strane "lica".