Impresum:Izdavač: KULTURNI CENTAR VRŠAC, Sterijina 62, 26300 Vršac, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., www.kulcentar.com,

Knjiga „ STENLI KJUBRIK: IZMEĐU SLIKARSTVA I FILMA“  (Filmski centar Srbije, 2013.) Dijane Metlić posvećena je, kako i sam naslov kaže, stvaralaštvu Stenlija Kjubrika, američkog režisera anglosaksonskog porekla, čoveka koji još za života postao nosilac suvislih antologijskih ostvarenja – Lolite, Spartaka, Odiseje 2001, Paklene pomorandže... Dijana Metlić je, inače, autorka čija je knjiga, zapravo, doktorski rad odbranjen na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U Kulturnom centru Vršac u sredu 02. aprila 2014. njeno delo predstavljale su tri istoričarke umetnosti kao predstavnice udruženja „MakroArt“ iz Beograda – .Veče je prošlo u znaku najglavnijeg Kjubrikovog dela Paklena pomorandža – inserti iz tog filma potkrepljeni su komentarima triju gošća, a rasponi istih kretali su se od Kjubrikove „totalne“ filmske četkice u, zaista, kompletnoj korespondeciji ne samo sa slikarstvom – POP ART, toliko vidan u sceni ubistva skulpturom-falusom!– već i sa vajarstvom, dizajnom javnog i stambenog enterijera, i, naravno, sa arhitekturom. Akcenat je stavljen i na upotrebu ćirilice u samoj uvodnoj partiji filma u baru koja, pored opskurno-nadrealističkog nameštaja, ima za cilj da dočara što bizarniju atmosferu...  (Ćirilica je, naravno, ovde i jedan od odjeka nekadašnjog Hladnog rata.)

... Šta reći o Kjubriku šta već nije rečeno? – kao da su se pitale voditeljke ove večeri – Dijana Spasojević, Milana i Jelena Petrović – kao i koliko je autorka knjige tu preko potrebnu notu više uspela da kroz svoje delo saopšti... Opus Kjubrika, daleko je po obimu po impresivnosti, zna se, ali po kvalitetu, a najviše po „filmskog nervu“ ostaje pre svega dosledno neprevaziđen i originalan. Svaki Kjubrikov film, dakle, ima drugačiji rukopis što je uvek odlika genija ili genijalnosti, kako hoćete. Voditeljke su to na eruditan način prezentovale uz „apostrof“ i same autorke. (Dijana Metlić nije bila gost na predstavljanju, ali njeno odsustvo bilo je prezentacijom vrsno nadoknađeno.)

Spona književnosti, pozorišta, slikarstva, muzike – pomenuti koncept „totalnog umetničkog dela“ kao rotora oko kojega se vrti knjiga, uslovno je nazovimo i „pričom o Kjubriku“ – kod samog sineaste najočitija je upravo u najviše citiranom delu te večeri – Paklenoj pomorandži.

Visokotehnološki pakao onog (filmskog) vremena spojen sa otuđenjem, ultranasilnim ponašanjem i šatro ispijanjem mleka kao legalne droge – daje li tu ili bar nagoveštava veliki bard filma Stenli Kjubrik i nešto od (buduće) otuđenosti sa današnjim „medijskim mlekom“ – internetom? 

Živojin Petrović

U petak, 4. aprila 2014, sa početkom u 16:00, biće održana smotra dečijeg stvaralaštva u organizaciji Kulturnog centra Vršac. Učešće u programu će uzeti kulturno-umetnička društva sa teritorije opštine Vršac. Smotra dečijeg stvaralaštva je jedna od smotri koje se tradicionalno organizuju svake godine u cilju podsticanja kreativnih i stvaralačkih kapaciteta kod dece i omladine. Program se održava u prostoru kongresno muzičke dvorane Centra Millennium.

Budite slobodni da preuzmete konkursnu dokumentaciju vazanu za usluge štampe.

Dogodilo se nemoguće. Koliko smo puta čuli ovu rečenicu? U nauci, politici, kulturi? Da sublimišemo: u filmskoj kulturi?
U romanu „Atlantida“ Borislava Pekića (izdanje ZNANJE ZAGREB, EDICIJA „Hit“, 1989.) u prvom tomu vodi se razgovor između dva lika, Johna Howlanda, profesora na katedri za Antropologiju i njegovog mentora-prijatelja oko njegove, Johnove kandidature, za predsednika SAD-a, to jest ko ima veće, odnosno manje šanse.(Glavni junak je, inače, član Demokratske stranke.) Mentor uverava prijatelja da su mu posle knjige o Salemskim vešticama šanse za „nominaciju“ blago rečeno katastrofalne, kao i... Evo, izdvajam deo tog krucijanog dijaloga, jer će predstava biti jasnija:
“William-Bill Lasky:
— Ja ovde vidim samo jednu očiglednost, Johne. Posle ovakve knjige tvoji izgledi za Kongres nisu veći od izgleda nekog pripadnika Crne (muslimanske) braće.(kurziv i ograda Ž.P.)
John Howland:
— Ja i ne nameravam da se kandidujem. Veštice mi se više dopadaju od naših kongresmena. One su bar bile iskrene. Radile su ono u šta su verovale. Kongresmeni najpre nešto urade, pa tek onda u to poveruju.”
Zamislite! To je bilo sad već daleke 1989, odnosno 1999. kad počinje, a posle, literarnim postupkom skokom vremena , dekade zapravo, prenosi radnja romana. A danas? Da će jednog dana crnac biti predsednik najmoćnije države sveta, pa još i dva puta izabrani, ko bi to i u najcrnjim (belačkim) snovima mogao i da zamisli?! Prenesimo se sada u pomenutu filmsku kulturu-sadašnjicu i imenujmo dobitnika najviše Oskara za 2014. To je film „12 godina ropstva“ Stivena Mekvina, „obojenog“ režisera, doduše, ne iz Amerike, nego rođenog Engleza, štaviše Londonjanina. Film je biografija, nesrećna sudbina, zapravo, Solomona Nortapa (u tumačenju izvanrednog Chiwetela Ejiofora) koji je bio ne samo slobodan čovek, već i uzoran porodični čovek, pa se jednom podmuklom zaverom (godina je 1853., građanski rat u Americi još nije počeo), nađe u negvama ... Ovaj film, rađen po knjizi, osvojio još dve prestižne zlatne statuete – John Ridley za najbolji adaptirani scenario i mlada kenijska glumica Lupita Njong za sporednu žensku ulogu. Na dodeli Oskara pravljene su lepe reminiscencije na „crnačke“ teme prikazivanjem odlomaka iz filmova Poljski ljiljani, Pasja Žega, i Ubiti pticu rugalicu - ti filmovi su, kao što je poznato, svojevremeno takođe pokupili Oskare- npr.Sidney Poitier u „Poljskim ljiljanima“. Kičmu druge polovine filma „12 years a slave“ drži sjajni i nominovani– mada ne i nagrađeni - Michael Fassbender za ulogu robovlasnika i evil mastera, zlog gazde. Njegov latentni alkoholizam i konstantni mamurluk drži gledaoca u pažnji do one mere pucanja – ubiti ili zagrliti (izljubiti!) “svoje vlasništvo” (robove), a samo bogatstvo daje mu premoć i nad večito ljubomornom i zavidnom ženom (Sarah Paulson). Pogodili ste – jedna od gazdinih ljubavnica je crnkinja… Tumačite ovo kao sarkazam: “nagrađen” slobodom, poenta je filma. Zapravo, jedna od poenti. Zahvaljujući protestantskom svešteniku-stolaru (Bred Pit) koji je, kao duboko moralan čovek, na molbu Solomona rizikujući i svoj položaj “prijavio” slučaj, te nam je tako dotičnog nesrećnika oslobodio... (Proradilo “čuveno” američko pravosuđe!) Autor ovih redova nema nameru da nabraja sve “belačke” podlosti i predsrasude koji je listom nesrećni Solomon pretrpeo i doživeo – još od serije Aleksa Hejlija “Roots” nisu su se videle odvratnije i mučnije! To je poseban saspens u samom filmu, stvoren da najnormalnijem čoveku od svih nepravdi koje je se sa glavnim likom izgutao stvori gorčinu u grlu… Da, onu specifičnu nemoć. Ovo je režiser radio tendeciozno, ali u potpunosti sam uveren, kao što sam uveren i u selidbu Oskara, da stvarnost i nije mogla biti drugačija. Nadasve, film je pitak. Na mahove, monofon, ali čvrst kao i dvanaestogodišnja želja samog Solomona da se ponovo dokopa slobode.

O pomenutoj selidbi Oskara nekom drugom prilikom.

Živojin Petrović

NEEGZISTENCIJALNA SMRT

Naizgled dve slične poetike dovedene su u korelaciju. Slične onoliko koliko su zapravo dijametralno udaljene jedna od druge te na taj način stvaraju stabilan balans u dobro osmišljenoj postavci. Crteži Jasne Gulan iz opusa „Smrt i devojka“ tretiraju temu na nivou filozofije kakvu crtež sadržava u isto;nja;kim kulturama. Sigurna linija koja definiše pokret doveden do metafizičkog osećaja lebdenja likova prikazanih u stanju transa. Posredi je opsednutost smrću, ali ona se dešava u polju sna. Pogled koji počiva na ovim Jasninim figurama pleše u ritmu smrti. Pored ove tanane teme koja je na ivici morbidnosti crtež je snažan, definisan, precizan pa čak i kompoziciono centriran, ustaljen, što značajno doprinosi ritmičnom iščitavanju slika koje su gusto postavljene jedna do druge.

Crtež: "Smrt i devojka", Jasna Gulan

Na drugoj strani, ili pak mudro izmešani sa Jasninim, nalaze se crteži Dragane B. Stevanović čija je tema odsustva zapravo logičan nastavak „teksta“ iščitanog iz zgusnutih Jasninih crteža. Nakon ovog zavodljivog tantričkog plesa sa smrću nastaje odsustvo svega. Dragana temu smrti definiše, zapravo, u onom stadijumu kada je niko nikada nije mogao definisati, jer je ona tada i odsustvo i prisustvo i rođenje i smrt. Čak je i crtački tretman doveden do ivice dileme odsustva odnosno prisustva. Na mrljama, obrisima možda nekog ranijeg postojanja (starijeg crteža), nastaju novi definisani crteži likova na ivici borbe samodefinicije. Ova upadljiva igra ponavlja se iz crteža u crtež i daje relativan odgovor kakav je to osećaj odsustva Dragana B. Stevanović uspela da nam upiše na veoma diskretan način. Koliko je u opusu „Smrt i devojka“ prisutna ravnoteža postignuta centralizovanom kompozicijom toliko je u opusu „Odsustva“ upravo korišćenje kompozicione margine doprinelo osećaju da vas tema pomeri iz ose i stvari osećaj nelagode u stomaku, jer strah od ovakve definicije odsustva je neizmeran, iskonski i najveći među svim strahovima. Upisivati ove dve intimne, introspektivne poetike u kontekst šireg okruženja do zidova prostora u kome autorke stvaraju bila bi prostota. Izložba "Smrt i devojka i ostala odsustva" biće otvorena do 20. marta 2014. godine u Savremenoj galeriji Zrenjanina Toplo preporučujem!

Vršac, mart 2014, Jelena Gorički

 Crtež: "Odsustva", Dragana B. STevanović

U ponedeljak, 7. oktobra,od 19.00 h., u Kulturnom centru Vršac,  održaće se  projekcija dokumentarnog filma „Afrikanac“ u režiji Mihaila Vulovića.

Mihailo Vulović rođen je 15. 10. 1990. godine u Vršcu. Završio je srednju bogoslovsku školu Svetog Save u Beogradu. Trenutno je student prve  godine televizijske režije, u klasi prof. dr Dragana Elčića.

Film predstavlja život mladog ambicioznog Roma, koji uspeva da pored teških životnih okolnosti školuje sebe i svojom borbom omogući bolji život.

Film je ušao u zvaničnu konkurenciju ovogdišnjeg beogradskog festivala dokumentarnog filma BELDOKS 2013.

KopArt je jedinstven i potpuno autentičan likovni izraz koji je osmislio Zlatomir Kopil Kopa. Jedan deo opusa koji čini 90 radova biće izložen u Maloj galeriji Kulturnog centra Vršac 4.oktobra 2013, u 19:00.

U petak, 27.09. 2013. godine sa početkom u 18,00 h u Velikoj galeriji Kulturnog centra Vršac održaće se 54. „Likovna manifestacija dece i omladine za nagradu slikara Paje Jovanovića“ .

Unija studenata opštine Vršac u saradnji sa Kulturnim Centrom Vršac, u četvrtak 19. septembra od 19 h u Sali bioskopa organizuje premijeru filma “Sportom do uspeha”.