Kulturni centar predstavlja slikarku Mirjanu Đošić u prostoru Velike galerije KC-a.

Mirjana Đošić je rođena 31.01.1981. u Trsteniku. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, završila je 2005. godine u klasi profesorke Anđelke Bojović.Kod istog profesora je 2009. godine upisala i postdiplomske doktorske studije. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2006. godine. Status samostalnog umetnika ima od 2009. godine.

Izvod iz autorkinog predgovora za katalog

Simbolizacija i nastanak slika

„Tokom studiranja moje istraživanje je pretežno bilo vezano za autoportret. Ovde autoportret ima relativno značenje, i negde predstavlja ali i ne mora da podrazumeva samo(re)prezentovanje mog lika. Oči vide svet oko sebe, i istovremeno oslikavaju doživljaje istog tog sveta pa tako imaju dvojaku ulogu. Upravo kroz kadar oka pokušala sam da vizuelizujem sopstveno unutrašnje stanje, da zauzmem stav i da postavim pitanja sebi i svetu oko sebe.“

Kulturni centar Vršac na drugoj ovogodišnjoj izložbi, ovoga puta, predstavlja publici već dobro poznatog autora Gorana Jurešu.

"Danas se slikarstvo i ’slikarstvo’ mogu realizovani, praktično, neograničenim sredstvima i u mnogobrojnim medijima. (Razlika između slikarstva i ’slikarstva’ je u tome što prvo odgovara opštoj kreativnoj slici vremena, a ono drugo samo manje-više oponaša savremenu umetnost te je stoga dovedena u pitanje njena vrednost). Ono je, istovremeno, u tematskom polju takođe neograničeno, čak nepregledno i pogodno da se sve što može biti njegova tema ili sadržaj plastičkim jezikom iskažu u ravnini platna, ili na površini papira ako se radi o crtežu ili kolažu. U tom aktuelnom jezičkom kovitlacu beskonačnih autorskih poetika očigledno je da svaki umetnik gradi vlastitu, individualnu poziciju kojom definiše one imaginarne ili stvarne, intelektulane ili iracionalne, psihološke ili vizionarske itd. fenomene koji ga zanimaju i za koje ima potrebu da ih prenese u vizuelno polje svoga dela. I ta je želja umetnika jedino presudna da bi se neki rad kreirao, da se gledaocu prenese osećanje koje ga zaokupljuje, da se objavi njegova unutrašnja potreba da, u ovom slučaju, vizuelnim stvaralaštvom pripoveda neku temu koja može biti istorijska, aktuelna, izmišljena ili stvarna.U slučaju slikarstva Gorana Jureše, tačnije u njegovom recentnom ciklusu ’Put čokolade’ u potpunosti se o tome radi. Početkom prethodne decenije o njegovim slikarskim počecima zapisali smo kako je polazište njegovih kolorističkih i ekspresivnih slika u predmetnom svetu. Ali ne onog koji je uobičajeno oko nas, prepoznatljivog po svojim formama i načinima upotrebe, već onog koji je pretrpeo određene promene koje su narušile njegov prepoznatljiv oblik tako da je on postao nefunkcionalan. Na takvoj plastičkoj osnovi Jureša nastavlja da stvara, a današnji ciklus slika (ali i crteža i kolaža koje istovremeno radi) nastoji da i koloristički i po formama defunkcionalizuje oblik svodeći ga tek na elemetarni vizuelni podatak koji deluje na percepciju posmatrača primoravajući ga da se uključi u igru sastavljanja sadržaja, izgradnju naracije koju je autor tek naznačio i tek po kojom rečju ili rečenicom ispisanom na površini platna uputio učesnika u ovom događaju (možda igri?) na neophodni put saznanja i doživljaja." - Izvod iz teksta Jovana Despotovića

Časopis za kulturnu, ekologiju i turizam "Vršac lepa varoš"

Vršačko kulturno nasleđe koje se kontinuirano čuva još od sredine XVIII veka, nalazi se u muzejskim i bibliotečkim trezorima. Veliki deo tog nasleđa nepoznat je, ne samo vršačkoj već i široj javnosti. Cilj nam je da u kontinuiranom izlaženju časopisa Vršac lepa varoš, čitavu kulturnu baštinu sa ovih prostora prikažemo u punoj svetlosti. Gradski muzej sa svojih 270.000 predmeta iz sedam odeljenja i Gradska biblioteka sa svojim starim i retkim fondom knjiga, svrstavaju se u sam vrh evropske kulturne baštine. U poslednjoj deceniji objavljeno je trinaest velikih monografija iz oblasti kulture kao i više desetina luksuznih kataloga kao pokušaj iznošenja predmeta iz mraka depoa i prezent javnosti. Takođe u ovom časopisu bavićemo se kulturom i stvaralaštvom
nekih vrščana kao stožerima srpske kulture koji su značajno obeležili poslednja dva i po veka, odnosno
pojavom Nikole Neškovića prvog srpskog portretiste, a čiji će sled nešto kasnije snažno ispratiti njegov unuk, budući otac srpske drame - Jovan Sterija Popović. Taj veoma plodan period trajaće sve do samog kraja XX veka, tačnije do smrti pesnika Vaska Pope i njegovih prethodnika; Đorđa Emanuela Arsenijevića, Paje Jovanovića, Dragiše Brašovana, Feliksa Milekera, Bore Kostića i dr.

Druga razvojna linija Časopisa su ekološki razvojni kapaciteti na kojima se može bazirati turistička ponuda Grada i specifičost prirodnih resursa koje Vršac poseduje. Kroz ovaj odeljak promovišu se retke vrste iz sveta flore i faune kao i različiti oblici zaštite tih vrsta koje Gradu donose posebne pogodnosti za promociju eko-turizma.

Treću razvojnu liniju čini turistički potencijal Vršca kao urbanog i ruralnog mesta istovremeno. Pored već poznatih brendova poput vina biće promovisani i drugi brendovi koji Vršac svrstavaju u red gradova sa osobenom turističkom ponudom. 

IMPRESUM:

•Vršac lepa varoš • Broj 2, april 2012. • Izdavač: Kulturni centar Vršac • Glavni i odgovorni urednik: Javor Rašajski • Urednik: Dragana Rakić • Likovno oblikovanje: Jelena Gorički • Urednik fotografije: Jelena Gorički • Tehnički urednik: Ivan Kalnak • Fotografije: Sara Tanasković, Milan Belobabić, Milivoje Vučanović, Zoran Maksimović, Tamaš Fodor, Velibor Jovanović, arhiva NP „Sterija”, Jelena Gorički, Ivan Kalnak • Prevod na engleski jezik: Sandra Milojević i Jelena Cuca • Autori tekstova: Ljiljana Bakić, Snežana Udicki, Vesna Zlatičanin, Miodrag Kapelan, Ivan Stojanović, Dragoljub Tašlić, Jovanka Erski, Jelena Marinkov, Daniela Stojanov, Branislav Josimov, Javor Rašajski, Aleksandar Čupić, Zoran Maksimović, • Lektor: Dragana Rakić • Tiraž 1.000 • Štampa Tuli Vršac • ISSN 2217-6705 • COBISS.SR-ID 186190348

Godišnji list Kulturnog centra zamišljen je kao projekat u realizaciji samog KC-a a njegova osnovna misija je da opširno informiše publiku i korisnike usluga Kulturnog centra Vršac o rezultatima rada tokom godine. Pored izveštaja o radu u njemu se nalaze i sturčni tekstovi koji se bave zanimljivim temama iz oblasti kulture. 

Ovo je III izdanje GODIŠNJAKA i sadržii puno podataka, fotografija i zanimljivih tekstova vezanih za rad KC-a.

IMPRESUM:

Izdavač: KULTURNI CENTAR VRŠAC, Sterijina 62, 26300 Vršac, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., www.kulcentar.com; Odgovorni urednik-Nada Grozdanić; Prevod na engleski-Sandra Milojević; Tekstovi redakcije KC-a:Nada Grozdanić, Dragana Rakić, Daniela Stojanov, Milica Laketić Vilić, Jelena Gorički, Živojin Petrović, Zoran Đekić, Ivana Jovanović Arsić udruženje KULTURIS; Fotografija-Jelena Gorički, Arhiva KC-a; Tehnička obrada i dizajn-Jelena Gorički; Štampa-Tuli Vršac; 2011. u Vršcu; Tiraž-300

Kulturni centar Vršac predstavlja publici dva vrsna muzička virtuoza na gitari koji će se svojim opusom predstaviti  vršačkoj publici u prostoru bioskopa KC-a u sredu,17.oktobra 2012. Radi se o Denisu Palošu i Patru Popoviću.

Denis Paloš je Inicijator Susreta Potiskih muzičkih škola – odseka za gitaru, na kojem se okupljaju deca i profesori iz okolnih mesta radi druženja, razvijanja saradnje među školama i stručnog usavršavanja. Susreti traju već više od sedam godina, a prošle godine su učestvovali i gosti iz Mađarske, pa su susreti poprimili i međunarodni karakter. Trenutno ja apsolvent na master studijama za gitaru, akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi redovnog profesora na odseku za gitaru, Zorana Krajišnika. 

Petar Popović od 2007. do 2010. god. radi kao profesor gitare u Osnovnoj muzičkoj školi Josip Slavenski u Novom Sadu. Sa svojim učenicima osvojio je više (laureat,I,II i III) nagrada na pokrajinskim i republičkim takmičenjima.Pohađao je seminare eminentnih profesora: Kostas Kociolis, Susan Prieti, Tomas Oferman, Anjelo Deziderio, Srdjan Tošić ...  Nastupao je u  svim većim gradovima u Vojvodini, kao solista, u kamernim sastavima i orkestrom gitara Akademijeumetnosti. Trenutno radi kao stručni saradnik na odseku za gitaru na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Ulaz je slobodan!

cover photo Juraj Varga on Pixabay

Nakon uspešno realizovanog prvog projekta između Prijatelja vršačkih orgulja i Kulturnog centra Vršac, još jedno veliko ime će, nakon maestra Raula Ramireza, zasvirati na Vegenštajnovim orguljama u crkvi sv Gerharda. Reč je o mr Janku Siroma, velikom ljubitelju i zaštitniku orgulja, koje je promovisao kao koncertni instrument kroz niz nastupa u Kovačici, Padini, Selenči, Staroj Pazovi, Hajdučici, Janošiku, Bačkom Petrovcu, Beograu itd.

Koncert pod sloganom "spasimo vršačke orgulje" bi se mogao desiti sredinom novembra, a ovo je samo jedna  u nizu aktivnosti Ljubitelja vršačkih orgulja i Kulturnog centra kojom će se obeležiti stogodišnjica Vegenštajnovih orgulja. Nadamo se da će ove aktivnosti skrenuti pažnju javnosti na potrebu da se ovaj magični instrument spasi od propadanja. 

"Radionica čuda" naziv je izložbe slikara Radeta Markovića koja je otvorena u Kulturnom centru Vršca.