О радовима
Отварањем ове изложбе Јована Кокотовића неминовно се померају границе акварела као технике и уметника који својим старалаштвом отвара нове видике стварања у овој техници.
Техника акварела сматра се најтежом техником у сликарству са свом својом раскоши али и ограничењима и могућностима кроз један тон. Посебну деликатност ове технике одражава моменат једног потеза, када он постаје трајан и нема могућност повратка и испаравке.
Не анализирајући технику извођења акварела Јована Кокотовића, обзиром да је ово нешто сасвим ново за њега, акценат бих ставио на његов пут ка уметности, као и страствено занимање за њу. Некада је пут до настанка уметничког дела значајнији од дела самог и та разноврсност у различитим техникама, као и истрајност ка новом и новом, наводи нас на дубоко размишљање о свету у којем Јован живи. Мотиви, различитост материјала и техника у његовим радовима, сада последње и у акаварелу, паралела су са његовим духовним животом који је свакако означен кроз његову мисао и потез али пре свега кроз невероватан порив за стваралаштвом. Поимање и виђење пејзажа, као најчешћег мотива у акварелу у класичном смислу, мења се у овим акварелима првенцима, у моменту где Јован инсистира посебност и иновативност. Одлика ових радова је и увођење апстракције у једну технику у којој је она ретко заступљена . То би могло бити директно повезано и са Кокотовићевим виђењем света, но пре свега са стањем духа и његовог стваралаштва у датом тренутку.
Од самих почетака наше сарадње уочио сам слободу као главну одлику његовог стваралаштва. Ова спознаја је и мени отворила нове видике. Слобода изражавања, слобода боје, материјала, мотива, размишљања …. усмерава ме, да из личне перспективе, сагледам његов али и свој уметнички свет.
На овој изложби ми је додатно задовољсто што је Кокотовић на један посве нов, особен начин, отворио нове видике и путеве. Све то је, пре свега сјајна иницијатива и подстицај за све уметнике. Ретко да један уметник, кроз технику акварела, тако добро оствари бајковитост у изразу, обзиром да је акварел једна изизетно захтевна техника. Сагледавајући кораке које је овај уметник у овој техници направио (и поред тога што су први), даје ми за право, а у односу на своје дугогодишње искуство у акварелу, да приметим како се он, у гесту и изразу, разликује од многих акварелиста комерцијалног типа и то му свакако даје и додатну вредност.
Он ствара и излаже све оно што је у његовој души и стилу, као посебну визуру садашњости и у томе увек напредује и сам себи помера границе, указује на битност али и могућност помака у класичном поимању сликарства.
Изузетно ми је драго да је Кокотовић, задржавши своју мисао или ти филозофију, из претходног периода на сликарском платну, пронашао нови медиј - акварел и у њему је исто тако добар и спреман на истраживање.
Самим тим, отварањем ове изложбе, квалитетни радови, позитивна стваралачка и иновативна енергија, коју овај уметник засигурно има, учиниће да из галерије понесемо спознају о радости стварања, са поуком да је тада и „Живот леп“
Ово је Јовану Кокотовићу прва изложба радова у техници акварела, те би моја жеља била да се на овој техници задржи дуже и да нам наду да ће следећа изложба бити још богатија новим радовима, да ће нам отворити још нових светова, учинити нас сретнијим, испуњенијим, што је негде и сврха уметности и стваралаштва.
Александар Саша Богдановић
Биографија
Јован Кокотовић је рођен у Вршцу 1961. године.
Аутодидакт, сликарство учио у атељеима вршачких уметника.
Активно се бави сликањем од 1990. год.Члан је УЛУВА-а од 2001.и УЛУСА-а од 2006. год.
До сада имао 10 самосталних и много групних изложби.
Самосталне изложбе
1998. Центар за савремену културу Конкордија Вршац
1999. Галерија Аурора Вршац
2000. Занатски дом Вршац
2002. Галерија Стара Капетанија Земун
2004. Стеријина кућа Вршац
2006. Геронтолошки центар Вршац
2007. Центар за визуелну културу ЗЛАТНО ОКО, Нови Сад
2009. Градска галерија Бела Црква
2010. Културни центар Вршац
2014.Тачка сусретања Вршац
