Filmska redakcija KC-a i ove godine priprema niz programa za decu tokom zimskih meseci. Jedan od njih je i tradicionalni KIDS FEST-festival filmova namenjenih deci. Ovogodišnji KIDS FEST traje 5 dana i tokom tog perioda moći će te da pogledate sledeće filmove:

Ponedeljak, 12.11.2012. - Priča o delfinu sanjaru, (animirani), 86 min. La historia de un soñador aka The Dolphin: Story of a Dreame, Nemačka, Italija, Peru

Sinopsis
Neverovatna priča o delfinu tinejdžeru Danijelu, koji napušta svoje bezbedno stanište kako bi istražio okean i otkrio svrhu svog života. Ovo putovanje neće biti lako. Opasnosti i izazovi će biti na svakom koraku, i Danijel će morati da sledi svoje srce da bi uspešno prevazišao sve prepreke.

Utorak, 13.11.2012. - Marko Makako, (animirani), 80 min.

Sinopsis
Marko Makako je običan policajac na plaži, ali stalno mašta o tome da postane poznati detektiv i rešava teške zločine. On pokušava da osvoji srce lepe Lulu, ali jednog dana na ostrvo stiže njegov suparnik Karlo. Karlo gradi na Markovoj plaži kazino u obliku majmuna i fascinira Lulu. Ljubomorni Marko počinje da istražuje i otkriva da Karlo ima plan da celo osvoji ostrvo. Kada Marko pokuša da ga uhapsi, nastaje problem.

Sreda, 14.11.2012. - Gumeni tarzan, (animirani),  80 min. Gummi T, Danska

Sinopsis

Ivan Olsen je običan mladić, i nije ni jak ni spretan. Njegov otac divi se Tarzanu, i voleo bi da je Ivan više poput ovog izuzetnog heroja iz džungle. Kako to nije slučaj, otac Ivana zove Gumeni Tarzan. Pošto bi voleo da usreći oca, Ivan odlazi kod veštice koja će mu na jedan dan dati super moći. Biti superheroj je zanimljivo jedan dan, ali kada se ispostavi da je veštica pogrešila i da super moći traju i dalje, Ivan polazi u potragu za njom jer želi da bude onaj stari.

Četvtak, 15.11.2012. -Igračke sa tavana, (animirani/igrani), 74 min. Toys In The Attic, Češka, Francuska, Japan, Slovačka, 05 mart 2009

Sinopsis
Na tavanu prepunom nepotrebnih stvari, žive igračke koje ožive kada ljudi nisu tu. Lepa lutka živi u starom sanduku zajedno sa svojim prijateljima, marionetom, medvedićem i mišem. Jednog dana lepa lutka oteta je i poslata u zemlju zla, a njeni prijatelji kreću u čudesnu i izazovnu avanturu spašavanja.

Petak, 16.11.2012. - Beni se vraća kući, (igrani/animirani) 90 min. Bonobos / Beny, Back to the Wild, Francuska, 30 mart 2011

Sinopsis
Priča o Beniju, bonobo majmunu koga su lovci zarobili, a zatim odveli u grad Kinšasu u Kongu. Iz zarobljeništva ga spašava Klodin Andre, žena koja je posvetila svoj život ovim ugroženim stvorenjima. Klodin vodi Benija u sklonište. Tamo posmatramo kako se Beni i druge bonobo majmuni spremaju za povratak u divljinu.

Projekcije počinju u 18 časova!

Navijte časovnike da ne kasnite :-)

Cena ulaznice iznosi 100,00 dinara.

Već po ustaljenom redu, svakog drugog utorka, u Kulturnom centru Vršac realizuje se ciklus radionica iz oblasti emocionalne pismenosti. Ovoga puta će polaznici imati priliku da saznaju nešto oviše o negativnim emocijama i tehnikama kojima se sa njima možemo izboriti. Kroz temu će vas voditi stalni predavač Suzana Vemić Kulja. 

Participacija za svaku radionicu iznosi 300,00 dinara.

O knjizi:
Mudri pomagači za telo i dušu
Ostaviti da unutrašnje slike govore, osluškivati i čuditi se: životinje moći su poruke duboke mudrosti, koje možemo u svakoj životnoj situaciji da molimo za savet i pomoć. tigar, zec, slon ili već bilo ko da se pojavi pred našim duhovnim očima - čim uronimo u svet imaginacije, ukazaće se tačno ta životinja, koja za naše pitanje ili problem zna optimalno rešenje! Životinje moći deluju kreativno, daju zaštitu i često nas vode sa puno humora do naše unutrašnje snage. Na zadivljujući način aktiviraju samoisceljenje, mudro nas savetuju i pri tom podržavaju da iznutra rastemo. Isprobajte sami.

O autoru:
Patricia Rüesch rodjena 1964 god. je terapeut sa akcentom na terapiju disanja,
homeopatiju i imaginaciju. Ima dugogodišnje iskustvo u terapeutskom radu sa životinjama moći i prenosi dalje to znanje o njihovom uticaju na telo i dušu, takodje na seminarima i u Školi za primenu imaginacije, koju je sama osnovala. Patricia Rüesch vodi sopstvenu praksu u Lucernu (Švajcarska).

O knjizi govore: Ljiljana Vukotić, vodič kroz imaginaciju, Jelena Marinkov, lektor i Tanja Milenković Filipović, astrolog, Muzička pratnja: Miloš Katić, gitara

Više informacija o metodi na

Kulturni centar Vršac vam predstavlja programe do kraja  2012. godine. O svim eventualnim izmenama i dopunama programa možete se informisati putem našeg sajta. :-)

PROGRAM DO KRAJA 2012.

Tokom poslednjih 50 godina, od otkrća hiljadu godina starog Vikinškog puta na stanici u Njufaundlendu-arheolozi i istoričari amateri su češljali istočne obale Severne Amerike u potrazi za tragovima Vikinških posetilaca.

Ta duga, jalova potraga, bila je prošarana bizarnim tvrdnjama i neprijatnošću neuspeha. Međutim, na konferenciji u Kanadi ranije ovog meseca, arheolog Patriša Saterlend najavila je nove dokaze koji snažno ukazuju na otkrića druge vikinške ispostave ikada otkrivene u Americi.

Kopajući ruševine vekovima stare zgrade na Bafin Island (MAP), daleko iznad Arktičkog kruga, ekipa koju predvodi Sutherland, vanredni profesor arheologije na Memorijalnom Univerzitetu u Njufaundlendu i istraživač na Univerzitetu u Aberdinu u Škotskoj, našala je neka vrlo zanimljiva tocila. Žlebovi nastali na sečivu oštrenjem alata nose tragove legura bakra, kao i bronze za koju se zna da je bila poznata Vikinškim metalcima ali nepoznata među domaćim stanovništvom Arktika.

Uzevši u obzir ranija otkrića, Saterlend je novim saznanjima dodatno ojačala slučaj Vikinškog kampa na ostrvu Bafin. "Dok je njen iskaz ranije bio ubedljiv, mislim da je sada ubedljivo ubedljiv", rekao je Džejms Tuck, profesor emeritus arheologije, takođe u Memorijalnom univerzitetu.

Arheolozima je dugo poznato da su Vikinški pomorci otplovili za Novi svet oko 1000.ad. Popularana Islandska saga govori o ekploitu Leif Eriksonu, Vikingškom poglavici sa Grenlanda, koji je plovio na zapad da traži svoju sreću. Prema sagi Erikson se zaustavio dovoljno dugo na ostrvu Bafin da obiđe obale pod nazivom Helluland, stara nordijska reč za "zemlju kamenih ploča"- pred odlazak na jug mesto je nazvao Vinland.

1960. dva norveška istraživača, Helge Ingstad i Anne Stajn Ingstad, otkrili su iskopane Vikinškog baznog logora na L'Anse auk Meadovs (mapa) na severnom špicu Nevfoundlanda-prve potvrđene Vikinške ispostave u Americi. Između 989. i 1020, kamp imao tri sale, kao i niz koliba za tkanje, kovačnice i radionice za brodske popravke...

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Namera mi je bila da budem autentična, iskrena, da sledim unutrašnje impulse, govorila je vajarka Olga Jančić, Mali torzo, 1960 Svoje višedecenijsko, plodno i predano stvaralaštvo vajarka Olga Jančić, koja nas je prekjuče zauvek napustila, posvetila je temama rasta, rađanja, klijanja, plodnosti... Ime Olge Jančić zauzima dominantno mesto u antologiji jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Rođena je u Bitolju, a u Beogradu je upisala vajarski odsek na Akademiji likovnih umetnosti. Na četvrtoj godini primljena je u novoosnovanu Majstorsku radionicu Tome Rosandića. Među brojnim nagradama i priznanjima u njenu biografiju ubeležena je i nagrada Politike iz fonda „Vladislav Ribnikar” (1977). Jedan od njasvetlijih momenata u biografiji Olge Jančić dogodio se 1964. godine kada ju je čuveni Herbart Rid uvrstio u knjigu „Istorija moderne skulpture”, tačnije skulpturu „Udvojen oblik”. Tog događaja Olga Jančić sećala se u mnogim razgovorima koje smo vodili za naš list: „Sećam se da je Herbart Rid došao ovde u moj atelje i sa britanskom hladnokrvnošću, ćutke pogledao radove i otišao. Vest da ću se naći među svetskim imenima za mene je bila ogromno iznenađenje, jer sam bila na relativnom početku skulptorskog rada. Nemam utisak da je činjenica ulaska u tako reprezentativan izbor odigrala bilo kakvu ulogu, osim što me je naravno ohrabrila...”, govorila je Olga Jančić. Umetnica je živela i radila u kući na beogradskom Senjaku, sa prelepom baštom u kojoj su se mogle videti njene skulpture, oble i čiste forme u kojima je iskonska tema ljubavi i života iskazana sa posebnim senzibilitetom. Oni koji su poznavali Olgu Jančić pripisivali su joj osobine odgovornosti, odvažnosti, radoznalosti, upornosti... Već od 1955.godine skulpture Olge Jančić najavile su jasnu matricu njenog vajarskog postupka. Čista, svedena forma nastala je na osnovama naklonosti ka ranoj, arhajskoj skulpturi, ali sa elementima moderno shvaćenog oblika. Teme su već i u tim ranim radovima sa osobenim ličnim pečatom bile jasno naznačene i univerzalne: ljubav, rađanje, nastajanje, punoća življenja, no ponekad i zamiranje i nestajanje - i eros i tanatos. „Princip koji sam tokom rada sledila naizgled se čini vrlo jednostavnim: pratiti svoje unutarnje impulse, ne praviti kompromise sa sobom i trenutnom situacijom u pogledu praćenja aktuelnih trendova. Namera je bila da budem autentična, iskrena, da ne težim nekoj povišenoj estetizaciji, već da pokušam da ugrađenom spontanošću i intimnošću oblika pokrenem i senzibilitet onoga ko posmatra i doživljava moju skulpturu”, govorila je Olga Jančić o svojoj umetnosti. Kamen je bio jedan od najpodsticajnijih materijala u stavralaštvu Olge Jančić. Umetnica je osećaj koji se javlja pri radu u kamenu u opisivala kao čudesan. Kao osećaj intenzivnijeg življenja nego u bilo kojoj drugoj situaciji, kao osećaj bliskosti sa „onim boljim delom sebe”. „Direktno klesanje u kamenu izvodila sam na osnovu dve linje ili male zabeleške. To je stanje duboke koncentracije, gotovo meditativno. Naravno, kada je forma bila uznemirenija, onda kamen nije dolazio u obzir, nego bronza ili aluminijum”, govorila je umetnica. Poslednju veliku retrospektivu Olge Jančić videli smo u Muzeju „25 maj” 2005. godine, Klio je objavio obimnu monografiju ove umetnice iz pera Irine Subotić i Ivane Simeonović Ćelić, a uvid u celokupan opus vajarke objedinjen je i u elektronskoj monografiji (2004). Gradu Beogradu Olga Jančić ostavila je legat (1993) sačinjen od dela rađenih u bronzi, kamenu i gipsu.

Politika,  29.10.2012.

Povodom 200 godina od rođenja Čarlsa Dikensa i 130 godina od rođenja Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu otvorena izložba pod nazivom "Vrhovi engleskog romana". U Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu otvorena je izložba pod nazivom "Vrhovi engleskog romana", povodom 200 godina od rođenja Čarlsa Dikensa i 130 godina od rođenja Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf. U organizaciji Univerzitetske biblioteke, Filološkog fakulteta i Britanskog saveta u Beogradu, izložbu je otvorio ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport. "Velika mi je čast što imam priliku da prisustvujem otvaranju ove važne izložbe u Beogradu koja je posvećena velikanima engleske književnosti", rekao je Devenport, zahvalivši se organizatorima na uspešnoj saradnji u realizaciji izložbe. On je primetio da su tri pisca, čiji se jubileji obeležavaju ovom izložbom, međusobno veoma različita, ali da je svima zajednička težnja da promene način na koji čovek posmatra književnost i samog sebe. Direktor Britanskog saveta u Beogradu Toni O'Brajan istakao je da su Dikensova dela aktuelna i danas jer opisi ovog velikog pisca mogu da se primene i na savremeni svet, ljude, probleme. Profesor Zoran Paunović, upravnik Katedre za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, objasnio je da je, iako potiču iz različitih svetova, Dikensu, Džojsu i Vulfovoj zajedničko to što su najveći u svom vremenu. "Iako Dikens nije uspeo da promeni svet, Džojs nije uspeo da izgradi novu umetnost, a Virdžinija Vulf nije uspela da izgradi novi život, oni su danas ostali upamćeni kao jedni od najvećih umetnika u istoriji čovečanstva", zaključio je Paunović.

Autori izložbe su Vuka Jeremić, Cveta Kostov i Dragana Mihailović, bibilotekari savetnici u Univerzitetskoj biblioteci.

Sinoć je pred nekoliko desetina poštovalaca dela Danila Kiša prikazan dokumentarni film "Danilo Kiš: Uspomene, sećanja". Scenario i režiju potpisuje Dragomir Zupanc. 

Osvrt na film 

Dokumentarni film o Danilu Kišu scenariste i režisera Dragomira Zupanca „Uspomene, sećanja“, uspešno sažima sve glavne karakteristike Kiša i kao pisca i kao čoveka. U ovom jednosatnom ostvarenju prisutni su gotovo svi značajni životni i književni stavovi jednog od naših najpoznatijih književnika - uz odličan izbor glumca koji tumači Kišove tekstove (Miki Manojlović). (U ovom slučaju umesno je primetiti čak i fizičku sličnost između autora i glumca, koja, očigledno, nije birana slučajno.) U filmu koji obuhvata period od dalekih pedesetih godina prošlog veka, pa sve do smrti pisca (1989. godina), obuhvaćena je praktično sva ambivalentnost Danila Kiša koju je gajio u odnosu na sopstvenu umetnost, najpre, pa na ljude, a posebno na sve društvene sisteme – Razoračan sam..., replika koja je data na samom početku filma kao da pokušava, a zapravo i uspeva, da oslika to pomenuto stanje... Ništa nije postojano, osim velike iluzuje stvaralaštva, tu se nijedna energija ne gubi... Dobro je znao Kiš, dajući i omaž Andrićevom mišljenju po tom pitanju, da je umetnost zapravo mimezis, podražavanje stvarnosti, a ne prava stvarnost. On je, pridruživši se ruskim formalistima, svu svoju umetničnku prizmu i stvaralaštvo postavio kroz reč онеобикнование, oneobičenje. To, u senkvencama u filmu, nalik nekom izlomljenom intervjuu, direktno potvrđuje i sam Kiš. Autor ovog kratkog metra je primenio, po meni, zanimljiv način „upadanja“ glavnog lika u kadar – Kišovi komentari kao da zaokružuju gotovo sve ono što o njemu govore drugi – pred gledaocima prolaze scene u kojima su Mirko Kovač, Filip David, ali i oni koji pišu na jeziku manjina, poput Đerđa Konrada i Laslo Vegela, pa, na kraju, i strani autori impresionirani Kišovim delom - Peter Esterhazi npr., koji je u oduševljenju piscem čak i „pozajmio“ , uz dozvolu autora, naravno, jednu Kišovu priču iz čuvene Enciklopedija mrtvih. Reč je o priči Slavno je za otadžbinu mreti.
Kiš je sad već postao kanon, iako je te kategorizacije prezirao. Film se završava kadrovima sa sahrane velikog pisca. Na kraju ove ilustracije, da se poslužimo upravo rečima Danila Kiša iz pomenute knjige. One glase: Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.

Živojin Petrović

Pablo Ruiz Pikaso (šp. Pablo Ruiz Picasso, Malaga, 25. oktobar 1881 – Mužin, 8. april 1973), bio je svestrani španski umetnik, jedan od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka. Uz Žorža Braka, jedan je od osnivača likovnog pravca kubizam.

BIOGRAFIJA

U MILANSKOJ palati Reale u četvrtak se otvara monumentalna izložba „Konstantin 313“, slaveći 1.700 godina od objavljivanja Milanskog edikta, kojim je zvanično označen kraj verskih progona. Edikt koji su u Milanu proglasili carevi Konstantin i Licinije, uz ostalo, precizira da će se hrišćanima vratiti sve konfiskovano i oduzeto i „...bez prevara i obmana“. Time je legalizovano hrišćanstvo, kao i sve druge religije Rimskog carstva.

Kako priču o caru poreklom iz Naisusa, današnjeg Niša, gotovo ne bi bilo moguće ispričati bez pomoći eksponata koji se čuvaju u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, posetioci izložbe „Konstantin 313“ će imati mogućnost da vide i jedanaest predmeta iz naše nacionalne riznice. Među tim predmetima je i portret Konstantina Velikog, Beogradska kameja, Licinijev tanjir, pektoral iz Ritopeka, kao i nekolicina izuzetnih numizmata.

Izložba koja traje do polovine marta iduće godine, predstaviće i naoružanje Konstantinove vojske, crkvene centre, carske portrete i luksuzna dela primenjene umetnosti. Zastupljena su najreprezentativnija dela iz mnogobrojnih svetskih muzeja.

Zahvaljujući odabranim predmetima sagledava se doba poznog Rimskog carstva i izuzetnost ličnosti zaslužnih za donošenje Edikta tolerancije. U Milanu, jedom od glavnih gradova carstva, dvojica augusta - Licinije i Konstantin, su tim aktom iz 313. godine obezbedili slobodu bilo koje religijske prakse, okončali progone, čime je započela nova era mudrosti i tolerancije.

Šest izložbenih segmenata, svaki na svoj način, pripoveda o dubokoj transformaciji Rimskog carstva, a poseban akcenat autori su stavili na ulogu vojske, dvora, crkve. Veoma interesantan i važan segment izložbe posvećen je carici Heleni, harizmatičnoj majci cara Konstantina. U završnici postavke predstavljena su njena putovanja u traganju za Svetim krstom, na koji je bio razapet Hrist.

Sveobuhvatan izbor veličanstvenih i istorijski značajnih umetničkih dela oživljava fascinantnu istoriju i umetnost ove epohe. Predmeti otkriveni u različitim delovima carstva predstavljeni na izložbi, koja je uvod u obeležavanje 1.700 godina od proglašenja Milanskog edikta, svedoče o izuzetnosti, veri, društvenim prilikama i dobu velikih političkih i kulturnih inovacija.

MUZEJI

GOSTUJUĆI sa svojim eksponatima na izložbi „Konstantin 313“ Narodni muzej iz Beograda našao se u društvu najuglednijih svetskih muzeja. Među njima su Umetničko-istorijski muzej iz Beča, Muzej Viktorije i Alberta i Britanski muzej iz Londona, Nacionalna biblioteka iz Pariza, vašingtonska Nacionalna galerija...