Galerija Remont organizuje 27. oktobra Art bazar na kojem će ponuditi publici po prihvatljivim cenama radove nekih od mnogobrojnih umetnika sa kojima je do sada sarađivala - crteže, objekte, skulpture, printove, slike… Autori su: Milica Crnobrnja Vukadinović, Žolt Kovač, Marina Marković, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Maja Radanović, Izvanredni Bob, Srđan Đile Marković, Marko Stojanović, Marko Crnobrnja, Vera Večanski, Predrag Terzić, Veljko Onjin, Ivana Ivković, Dragana B. Stevanović, Siniša Ilić, Milica Ružičić... Ideja o bazarima javila se iz potrebe za “živim mestima” susreta umetnika i publike, koja kroz lični kontakt i druženje sa autorima može da se dođe u posed savremenih umetničkih radova. Remont je tokom 2012. godine organizovao više uspešnih foto bazara. Predstojeći Art bazar biće održan 27. oktobra od 12 do 16 časova. U Remontu je do 9. novembra otvorena i izložba “Preslišavanje 7”, na kojoj su predstavljeni radovi Izvanrednog Boba, Predraga Terzića i Veljka Onjina. Izložba je posvećena digitalnoj slici, fenomenu koji je obeležio kraj prošlog i početak novog milenijuma, a deo je ciklusa “Preslišavanje” koji je svojevrsni rezime umetničke scene u Srbiji nakon 2000-te godine.

24. oktobra u 20 časova, u Beogradu i Novom Sadu počinje jubilarna, dvadeseta revija filmova, CINEMANIA! U oba grada Cinemaniju svečano otvara film “Asteriks i Obeliks u Britaniji” i to u 3D, tako da ovogodišnja Cinemania, pored tradicionalno kvalitetnog programa uvodi novinu, uživanje u 3D filmovima. Po prvi put u bioskopu Kolosej Multiplex u Beogradu i po drugi put u bioskopu Arena Cineplex u Novom Sadu, publika će moći da prisustvuje projekcijama najvećih holivudskih blokbastera, nezavisnih produkcija i evropskim filmovima. Od ukupno 22 filma koja će premijerno biti prikazana, 12 filmova neće ići u redovnu bioskopsku distribuciju, tako da je Cinemania jedinstvena prilika da ih pogledate. U sredu 31. oktobra najnoviji film o Džejmsu Bondu “Skyfall” svečano će zatvoriti dvadesetu Cinemaniju.

NOVI SAD, 23. oktobra 2012. (Beta) - Knjiga "Marina Abramović: rani radovi- beogradski period" biće u sredu premijerno predstavljena na Sajmu knjige u Beogradu, na štandu vojvodjanskog sekretarijata za kulturu i informisanje. "Princip da se u svemu što svaki čovek u svom životu, a umetnik u sopstvenoj umetnosti, neodložno i neminovno uvek mora ići do kraja, osnovna je nit vodilja i konačna poruka Marininih performansa beogradskog perioda, a sledom ovog početnog stadijuma takodje i njenog sveukupnog dela", napisao je kritičar Ješa Denegri povodom ove knjige. Autorka prve knjige o Marini Abramović na ovim prostorima je Olivera Janković, a izdavač je novosadska galerija "Bel art". Marina Abramović (1946) je svetski poznata umetnica performansa, koja je u samim počecima svoga umetničkog stvaralaštva slikarstvo zamenila bodi artom.

ZRENJANIN - Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna organizuje danas u Kulturnom centru promociju knjige Ljubice Rajkić iz Rešica "Vasko Popa-poetska granica" i Branduše Žujka "Rumunska književnost u Vojvodini 1945-1989". Pored autorki, o knjigama će govoriti književni kritičari George Žuma iz Rešica i Ileana Magda iz Vršca. Zavod za kulturu vojvođanskih Rumuna u Zrenjaninu u proteklih pet godina objavio je 25 knjiga, koje predstavljaju rumunsko stvaralaštvo nastalo u Vojvodini u drugoj polovini 20. veka.

Izlozba fotografija "CRNO BELI SVET" u kulturnom centru Vrsac, odrzane 8.09.2011.god.

Fotografija slikom govori čoveku o čoveku. Čovek je u fotografiji uvek prisutan. Ako nije pred kamerom, on je sa svojom idejom i namerom iza kamere. U poređenju sa živopisnim fotografijama gde su boje primamljive i pomažu da se istakne ono što je bitno, u crno-beloj fotografiji njeno isticanje zavisi samo od njene mogućnosti da komunicira sa posmatračem putem čiste emocije, što jednostavnije kompozicije i konteksta. Kroz ovu izložbu, pokušaćemo da dočaramo ahromatski svet u kome boja za život nije potrebna.
Izlagaci Sara Tanaskovic i Dusan Zebeljan.
Snimak Televizije Viktoria

Muškarac koji je oštetio mural Marka Rotka proteklog vikenda u Londonu izjavio je danas da bi Marsel Disan, francuski umetnik koji je svojim pisoarom šokirao umetnički svet 1917. godine, bio srećan zbog onoga šta je uradio. Policija istražuje incident koji se juče dogodio u britanskom Tejt Modernu gde je neimenovani muškarac naneo crnu boju na donji desni ugao Rotkovog dela iz 1958. "Crno na smeđem". Muškarac koji se predstavio kao Vladimir Umanets na Tviteru je postavio fotografiju slike uz natpis "Vladimir Umanets '12, pocentijalni slučaj žutizma". "Svestan sam da će me policija u jednom trenutku uhapsiti. To je bilo umetničko izražavanje ali i mogućnost da progovorim o galerijama i umetnosti", rekao je on Rojtersu. "Marsel Dišan, koji je radio svoje redimejdove, šokirao je sve. Sebe ne smatram vandalom ili osobom koja želi nešto da uništi, naročito tako vrednu sliku. Više je reč o promeni poimanja stvari, gledalaca. Reč je o ideji", objasnio je Umanets. Dišanov čuveni pisoar nazvan "Fontana" smatra se jednim od najuticajnijih umetnički dela 20. veka zbog toga što je podstakao debatu o tome šta je umetnost. "Ja ne kažem da sam drugi Dišan. Ja radim svoju stvar, ali posle Dišana se ništa nije dogodilo u umetnosti. Definitivno sam uveren da bi on bio srećan", dodao je Umanets. Na svom onlajn manifestu, on "žutizam" opisuje kao nešto što nije umetnost ali ni antiumetnost i dodaje da je "kontekst umetničkih dela već umetnost". Policija još uvek nije uhapsila nikoga za incident u Tejt Modernu. Portparolka popularnog muzeja koji se nalazi na obali Temze rekla je novinarima da će slika biti očišćena. Delo je jedno od nekoliko iz kolekcije Sigram murala koje je rusko-američki umetnik uradio za njujorški For sizons restoran sredinom prošlog veka.

                       Mark Rotko

Na beogradskom festivalu "Paralel" obnovili smo ljubav prema stripu. Alternativna pop kultura već decenijama usmerava, formira i kulturno obrazuje ljubitelje rok zvuka, dobrog filma, pucketanja vinila i umetnosti stripa, koji su tokom protekle nedelje dobili "svoja tri dana". Od 19. do 21. oktobra nulto izdanje Paralela, festivala posvećenog alternativnoj kulturi, bilo je ispunjeno koncertima, filmovima, ali i strip radionicom i izložbom."Mislim da je izuzetno važno da postoji neki otklon od komercijalne kulture na koju smo svi prisiljeni i upravo iz tih razloga festival subkulture ima svoju svrhu", ističe Valentina Macura ispred festivala. MONDO ekipa zavirila je u klub Gun poslednjeg dana festivala kada je na programu bila radionica "Strip i ploče" Vlade Vesovića i Borivoja Grbića. Zadatak za sve prisutne bio je crtanje omota za ploče. Iako su mahom učestvovali mladi ljudi i deca, "crtani roman" nije samo štivo za mlade, već jedan od najzanimljivijih fenomena pop kulture naših prostora. Za generacije rođene šezdesetih i sedamdesetih godina, strip je predstavljao jedan od najvećih simbola odrastanja. "Zlatno doba stripa bilo je sedamdesetih godina, ali i danas u Srbiji postoji mnogo talentovanih strip autora koji imaju potencijal za osvajanje nagrada", istakao je Vlada Vesović, koji vodi školu stripa u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Kult koji je izgrađen oko stripa - pravednih junaka, romantičnih heroja i zgodnih heroina, još uvek živi i to ne samo zahvaljujući kolekcionarima i pasioniranim ljubiteljima "devete umetnosti", već i mladim domaćim autorima koji svojim radom obogaćuju pretežno strane stripove. O tome koliko je strip bitan svedoči činjenica da su brojni ekranizovani. Taj su uspeh imali Betmen, Spajdermen, Asteriks i mnogi drugi.

Kako izgleda put od ideje do stripa saznajte u video prilogu.

"Ljudi čitaju strip i danas. Uglavnom se opredeljuju za strane stripove, jer domaćih praktično i nema više. Sve je češća pojava da naši autori rade za strance, a mi onda čitamo te stripove", objasnio je strip autor Borivoje Grbić. Italijanski Alan Ford, Dilan Dog i Zagor, francuski Asteriks i Umpah Pah, belgijski Talični Tom, domaći Faktor 4, samo su neki od stripova na kojima su generacije odrastale. Ni strip umetnici, ni ljubitelji crtanih romana ne odustaju od svojih junaka, pa slutimo da novi talas "stripomanije" tek dolazi.

Ko je strip junak vašeg detinjstva?

Slikarsko-grafička sekcija Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije organizuje u Kulturnom centru Vršac izložbu radova malog formata. Biće izloženo 75 radova dimenzija 20x30 i 30x30 cm, među kojima su zastupljene slike, mozaici, grafika, ikone, kaligrafija, karikatura, ilustracija,.. što je idealna prilika da se na jednom mestu sagledaju razlike datih mogućnosti raznih tehnika. Na svečanom otvaranju izložbe nastupiće mladi gitarista Eres Oskar, učenik IV razreda muzičke škole “Jovan Bandur” iz Pančeva u klasi prof. Ane Ilić.
Tokom trajanja izložbe, na listićima za glasanje, posetioci glasaju za po jedno delo po svom ukusu. Završna izložba radova malog formata članova ULUPUDS-a je u Beogradu (tokom godine izložba gostuje u više gradova Srbije) kada umetnik čiji je rad dobio najviše glasova dobija, kao nagradu, samostalnu izložbu.
Izložba u Kulturnom centru Vršac moći će da se pogleda do 31. oktobra, radnim danima od 9 -13 i 18 - 20h i subotom 10 – 13h.

U saradnji sa bioskopom Art Lifka iz Subotice Kulturni centar Vršac prikazuje dokumentarni film o jednom o najvećih srpskih i jugoslovenskih pisaca „Danilo Kiš: uspomene, sećanja“. U ovom TV filmu o Kišu se, iz sadašnje vremenske perspektive i novog ugla, sagledava život i ostavština za srpsku i jugoslovensku književnost jednog od najznačajnijih stvaralaca druge polovine dvadesetog veka. Okosnicu filma čine iskazi prijatelja, savremenika, poznavalaca njegovih dela iz raznih generacija, pisci sa kojima se Kiš susretao prilikom boravka u Francuskoj, na putovanjima i prigodnim manifestacijama, izdavači i prevodioci.  Film je protkan odlomcima iz proze Danila Kiša, koje izgovara glumac Miki Manojlović. Scenario i režiju potpisuje Dragomir Zupanc.

Dom omladine Beograda saopštava da će 28. izdanje Beogradskog Jazz Festivala biti održano od 25. do 28. oktobra 2012. godine. Uprkos krizi i manjem budžetu, najavljujemo još bolji program kad je u pitanju svetski renome uvrštenih međunarodnih džez umetnika, ostajući čvrsto uz princip da omogućavamo što većem broju posetilaca da vide koncerte uz već dobro poznate najjeftinije ulaznice u poređenju sa evropskim festivalima i festivalima u regionu.