Nakon uspešno okončanog prvog ciklusa, Kulturni centar Vršac i Centar Prozor pozivaju vas da prisustvujete drugom ciklusu predavanja i radionica iz oblasti emocionalne pismenosti koji će obuhvatiti pet tema: „Komunikacija u partnerskim odnosima“, “Neprijatne emocije i šta sa njima“, „Uticaj emocija na zdravlje“, „Suprotstavite se emocionalnoj uceni“, te “Samopouzdanje i ljubav prema sebi“.
Radionice/predavanja će voditi Suzana Vemić, diplomirana psihološkinja, sertifikovana Transakciona savetnica i voditeljka Treninga emocionalne pismenosti, a održavaće se svakog drugog utorka od 19 časova u Sali bioskopa Kulturnog centra Vršac, u periodu od 23. oktobra do 18. decembra. Cena po predavanju/radionici je 300 dinara.
Sve bliže informacije na 064 235 6169, Suzana Kulja

Tema prve radionice 2. ciklusa predavanja i radionica iz oblasti emocionalne pismenosti je „Komunikacija u partnerskim odnosima“. Dobra komunikacija neophodna je za uspešan ljubavni odnos, a u partnerksim odnosima je sasvim normalno da povremeno dođe do nesklada između naših i potreba druge osobe. U takvim situacijama važno je kako partneri međusobno komuniciraju i da li uopšte prihvataju mogućnost da u odnosu ljubavi dođe do konflikta.

Na današnji dan preminuo je veliki slikar impresionozma Pol Sezan (Paul Cezanne).

Pol Sezan (19. januar 1839. Eks an Provans, Francuska – 22. oktobar 1906) je bio francuski slikar čije delo predstavlja prelaz između impresionizma s kraja 19. veka i kubizma s početka 20. veka. Bio je jedna od najznačajnijih ličnosti francuskog i evropskog slikarstva, sa presudnim uticajem na njegov dalji razvoj. Istoričari umetnosti su ga svrstali u postimpresionizam, zajedno sa Van Gogom i Gogenom.

BEOGRAD - Novi roman Svetislava Basare "Dugovečnost", koji je objavila izdavačka kuća "Laguna", predstavljen je večeras u kafe klubu "Kućica". Basara je objasnio da knjiga predstavlja njegovu "tužnu ličnu ispovest" i da je posvetio svojoj tetki Jeleni Milijević, koja je živela 98 godina, i pokojnom prijatelju, slikaru Nenadu Žiliću.  "Meni je ta intimna linija romana najbitnija, a sve ostalo je tu samo da začini to. Pišući roman shvatio sam šta se sve dogodilo za života moje tetke, koja je rođena 1912. i umrla 2010. Toliko se toga izdešavalo i olupilo o glavu moje tetke, koja je sve to preživela sa jednim sjajnim optimizmom i odsustvom gorčine", ispričao je Basara. On je kazao da bi bilo krajnje mučno pisati o takvim stvarima, a ne začiniti to dobrim humorom.  "To mi pomaže da pišem, a čitaocima verovatno da čitaju", kazao je pisac, okarakterisavši roman ne kao "komediju del arte", već kao "komendiju del arte". Basara je primetio i da je laž u Srbiji postala nezavistan entitet.  "Imam utisak, naravno to je preterivanje i meni se to može kao autoru fikcije, da je laž postala zaista materijalni fenomen. U ovoj knjizi je ona kao plazma, kao sline koje se cede iz čeljusti svemirskih čudovišta, jedan zapravo fenomen koji guši sve, mada neki uživaju u njemu", rekao je pisac. Novinar Teofil Pančić ukazao je na dugovečnost Basarine opsesije da "gura prst u oko onima čije oko nije zdravo dirati, jer umeju žestoko da uzvrate".  "Zanimljivo je da Basarina proza, a ja ne mogu da se setim neke druge proze pisane ovih godina na srpskom jeziku, koja neke ljude ljuti. Mi smo izgubili tu vrstu proze koja je do te mere provokativna da se neko na nju ljuti. Uglavnom sve prolazi uz neku pristojnu ravnodušnost, a sa Basarom nije tako", kazao je Pančić. On smatra da je to zato što "suštinski tabui kojima se on (Basara) bavi nisu ova ili ona ličnost i njegov lik i delo, nego zapravo ono što je kod nas uspostavljeno kao neka tobožnja hijerarhija vrednosti sa mnogo raznih 'izama' - od komunizma do nacionalizma".  "Te 'izme' Basara stalno dekonstruiše, odnosno pokazuje šupljinu priče koja iza njih stoji, niskost, prostavštvo, pokvarenjaštvo koje se iza toga sakriva, da se iza te patetične velike reči zapravo krije nekakav mutavluk, mali bedni interes, nekakve palanačke međusobice", istakao je Pančić. Direktor "Lagune" Dejan Papić ocenio je da je Basara "autentična pojava kakve u svetskoj književnosti nema" i da su teme u njegovom novom romanu obrađene "možda na jedini mogući način adekvatan situaciji i vremenu u kome živimo, sa dovoljno humora da razbije njihovu težinu".

U subotu, 20. septembra, u maloj galeriji Kulturnog centra Vršac otvorena je izložba radova sa konkursa Ekološkog udruženja Avalon koji je realizovan u okviru projekta „Eko dan“. Konkurs za literarne i likovne radove na temu „U ravnici planina“ bio je namenjen učenicima osnovnih škola opštine Vršac, a na konkursu su, u posebnoj kategoriji, učestvovali i polaznici likovne škole slikarskog ateljea Morariu.

Nagređeni za literarne radove su:
Ivana Galonja, OŠ "Mladost" - I nagrada
Tereza Mlinarević, Oš "Branko Radičević", V. Središte - II nagrada
Aleksandar Stojanovski, OŠ "Mladost" - III nagrada
Branislava Galović, Oš "Branko Radičević", V. Središte - Specijalna nagrada za maštovitost

Nagređeni za likovne radove su:
Lana Stančulj, OŠ "Paja Jovanović" - I nagrada
Jana Grujić, OŠ "Paja Jovanović" - II nagrada
Jovana Nikolić, OŠ "Olga Petrov Radišić" - III nagrada

Specijalne nagrade za likovne radove (polaznici likovne škole slikarskog ateljea Morariu) osvojili su:
Teodora Kentera - I nagrada
Ana Stojanovski - II nagrada
Lana Kovačević - III nagrada
Milica Lazar - nagrada za maštovitost

Svima koji su bili sprečeni da u subotu prisustvuju otvaranju izložbe i dodeli nagrada upućujemo poziv da pogledaju izložene radove do četvrtka 25.10. 2012. u vremenu od 9 – 14h. Osim toga, sve nagrađene radove imate priliku da pročitate i pogledate na našem sajtu, kao i sajtu Ekološkog udruženja Avalon.

BEČ, 21. oktobra 2012. (Beta) - Bečka opera počinje emitovanje prenosa na internetu, objavljeno je u nedelju. Prvo delo biće emitovano večeras iz bečke Kameropere - premijera opere Djoakina Rosinija "Bračni ugovor" (La cambiale di matrimonio). Nastupaju zvezde medjunarodnu litvanski bas-bariton Igor Bakan, američki tenor Endrju Ovens (Andrew Owens), australijski bariton Ben Konor (Ben Connor), i Italijanke Ana Marija Sara (Anna Maria Sarra), sopran, i Gaja Petrone (Gaia Petrone), mecosopran. Dirigent je Konstantin Čudovski (Konstantin Ćudovsky), a reditelj Jakopo Spirei (Jacopo Spirei). Bakan, u ulozi Tobije Mila (Tobia Mill), kaže da se nada da će ljubitelji opere prenos gledati na www.sonostream.tv. Praćenje prenosa se ne plaća, a počinje danas u 17:30 GMT (19:30 po srednjeevropskom vremenu).

ZVOR: TANJUG

Irski reditelj Ken Louč dobitnik je ovogodišnje nagrade "Limijer", koju mu je u Lionu uručio bivši francuski fudbaler Erik Kantona, zvezda njegovog filma "Looking for Eric" iz 2009. Nagrada mu je dodeljena "za celokupnu karijeru, lični pogled na industrijsko društvo i doprinos istoriji engleskog, evropskog i svetskog filma", navodi se u obrazloženju 4. Festivala "Limijer". Primajući sinoć nagradu, 76-godišnji reditelj, koji je na festival došao u pratnji svoje supruge Lesli, producentkinje Rebeke O' Brajan i scenariste Pola Lavertija, istakao je da "niko nikad ne osvaja mečeve sam, već uvek ekipno". Louč je iskoristio priliku i da ospori najavljenu nameru Evropske komisije da promeni sistem oporezivanja u kulturi."Zabrinuti smo mogućnošću da sistem bude napadnut. Ne želimo Evropu podvrgnutu diktaturi tržišta", istakao je britanski reditelj, prenose francuski mediji. Louč je osvojio Zlatnu palmu u Kanu 2006. za film "Vetar koji njiše ječam", a ove godine je njegova komedija "Anđeoski deo" ponela nagradu žirija. Festival Limijer organizuju Institut Limijer i grad Lion od 2009. Prethodni dobitnici nagrade Limijer su Klint Istvud, Miloš Forman i Žerar Depardije.

BEOGRAD, 18. oktobra 2012. (Beta) - Beogradski Sajam knjiga počinje u nedelju, 21. oktobra, a manifestaciju će otvoriti madjarska književnica Noemi Seči i pesnikinja Radmila Lazić, najavili su u četvrtak organizatori.

Predsednik Odbora Sajma knjiga Željko Ožegović rekao je na konferenciji za novinare da će se na sajmu predstaviti više od 800 učesnika, medju kojima 489 direktnih izlagača.

Prema njegovim rečima, više od 60 izlagača biće iz inostranstva, a posetioce sajma očekuju susreti sa brojnim piscima zemalja regiona, kao i iz Madjarske koja je gost ovogodišnjeg sajma.

"Sajam je prilika za pravljenje novih kulturnih mostova izmedju dve zemlje, kao i za upoznavanje sa savremenom literaturom i mladim autorima Madjarske", rekao je Ožegović.

On je podsetio da je Noemi Seči 2009. godine dobila Evropsku nagradu za književnost, a da je Lazić dobitnica svih značajnih priznanja i da je izabrana da otvori sajam zbog ličnih profesionalnih kvaliteta, ali i kao svojevrsni vid podrške pesnicima.

Ožegović je pozvao posetioce sajma da se odazovu akciji prikupljanja knjiga za biblioteke u Srbiji i da u hali 4, na mestu koje će biti vidno označeno, ostave makar jedno izdanje.

Beogradski sajam knjiga biće otvoren do 28. oktobra, svakog radnog dana od 10 do 21 sat.

Modni stil legendarne holivudske glumice Ketrin Hepbern u središtu je izložbe koja je juče otvorena u Njujorku. Ketrin Hepbern poznata po tome što je promovisala muškobanjasti izgled - volela je da nosi pantalone, što je 1930-ih i 1940-ih godina bilo krajnje nekonvencionalno, glumica je jednom izjavila: Odelo koje je Ketrin Hepbern nosila tokom promocije filma "Pogodi ko dolazi na večeru" (1967) - Svaki put kad čujem da neki muškarac kaže kako više voli ženu u suknji, predložim mu da proba da nosi suknju. Šešir iz filma "Alis Adams" (1935) i haljina iz filma "The Little Minister" (1934)

Ipak, izložba "Ketrin Hepbern: Obučena za scenu i veliko platno", koja je otvorena u Njujorškoj javnoj biblioteci, sadrži veliki broj suknji i haljina.

Radnica muzeja Rene Ronda postavlja u vitrinu šešir koji je Ketrin Hepbern nosila u filmu "Rooster Cogburn" iz 1975. Hepbern, koja je umrla 2003. u 96. godini, sačuvala je gotovo sve kostime iz svoje duge karijere tokom koje je osvojila četiri Oskara za uloge u nezaboravnim filmovima "Filadelfijska priča", "Afrička kraljica", "Pogodi ko dolazi na večeru" i "Na zlatnom jezeru".

Odelo iz filma "West Side Waltz" (1981), koje je dizajnirala Džejn Grinvud
- Činjenica da je volela da nosi pantalone i udobnu odeću uticala je na žensku modu u Americi - kazala je za AP Džin Druzdou, autor izložbe i direktorka muzeja Kent stejt univerziteta koji je dobio 700 predmeta iz glumičine zaostavštine.

- Svojim imidžom je slala poruku američkim ženama da ne moraju da oblače uske haljine i steznike, da mogu da nose udobnu odeću - navela je ona.

"Valentina" haljina koju je Ketrin nosila u filmu "Without Love" iz 1942.
Ona je objasnila da je Hepbernova tesno sarađivala sa svim svojim kostimografima u dizajneranju njenih pozorišnih i filmskih kostima.

U slučaju da joj se neki kostim posebno dopadne, glumica je imala običaj da zatraži da joj se sašije isti takav, ali u drugoj boji ili tkanini. To je bio slučaj sa svilenom haljinom i kaputem koji je nosila u filmu "Iznenada prošlog leta". Udobnost je bila primarna za Hepbern koja je volela da digne noge na stolicu ili da sedi na podu. Na probama je uvek nosila svoju "uniformu" - pantalone muškog kroja i košulju, a pantalone i sako prilikom javnih nastupa. Knjiga "Ketrin Hepbern: Šik buntovnica", koja prati izložbu, otkriva da su čelnici studija RKO jednom prilikom sakrili njene pantalone u pokušaju da je ubede da ih više ne nosi. Kada im je zapretila da će se prošetati studijom naga, vratili su joj ih.

U okviru izložbe, koja će biti otvorena do 12. januara, posetioci će moći da vide 40 njenih kostima, uključujući i njene lažne trepavice, šminku i cipele. Izložbu prate i odgovarajući odlomci iz filmova, posteri i arhivske fotografije.

EU Avalon  i Kulturni centar Vršac organizuju Izložbu i dodelu nagrada za najbolje likovne i literarne radove na temu "U ravnici, planina"  pristiglih na konkurs u okviru projekta EKO DAN. PROJEKAT EKO DAN

BEOGRAD, 19. oktobra 2012. (Beta) - Festival srpskog filma fantastike (FSFF) počeo je u četvrtak uveče u Domu omladine Beograda.

Pikazani su filmovi "Self Portrait" i "The Captured Bird" Jovanke Vučković, dugodišnje urednice horor magazina "Rue Morgue", koja je izgradila reputaciju jedne od najuticajnijih žena u savremenom horor filmu i književnosti.

U domaćoj takmičarskoj selekciji prikazani su filmovi "Intenzivni udarac u glavu" Momira Miloševića, "Beskonačno" Mladena Mančića i "Priče iz groba" Damira Romanova, a prvi festivalski dan su zatvorili horor filmovi iz Italije i Španije - "Ja sam mrtva" Frančesca Pićonea (Francesco Picone) i "Bariku lajt" Azijea Abioa (Asier Abioa).

U domaćem takmičarskom programu u petak će premijerno biti prikazana ekranizacija priče Zorana Živkovića "Noćna biblioteka", čiji je literarni predložak osvojio svetsku nagradu za fantastiku.

Festival traje do nedelje, 21. oktobra.